IHTM PLAVI
Универзитет у Београду
Институт за хемију, технологију и металургију
Институт од националног значаја за Републику Србију

grb BUУниверзитет у Београду

Влатка Вајс

Научни саветник и Редовни професор

 

 

 

 

Адреса:

ИХТМ, Центар за хемију, Студентски трг 12-16, 11000 Београд
Центар за инструменталну анализу (приземље, соба 305)
Телефон: +381 11 2637075
+381 11 2630474
Факс: +381 11 2636061
Електронскапошта: vvajs@chem.bg.rs

Образовање:

1971 Дипломирани хемичар, ПМФ,Универзитет у Београду
1974 Магистар хемијских наука,ПМФ,Универзитет у Београду
1978 Доктор хемијских наука, Хемијски департман Политехнике северног Лондона, Универзитет у Лондону

Звања:

1972 Истраживач
1982 Научни сарадник
1989 Виши научни сарадник
1993 Доцент Хемијског факултетаУниверзитета у Београду са трећином радног времена
1996 Ванредни професор Хемијског факултетаУниверзитета у Београду са трећином радног времена
1998 Научни саветник
2011 Редовни професор Хемијског факултета Унуверзитета у Београду са трећином радног времена

Чланства у друштвима: Потпредседник Српског хемијског друштва

Професионално искуство:

1971 – 1972 Асистент истраживач на неорганској и аналитичкој хемији, ПМФ, Универзитет у Београду
1972 – 1974 Центар за инструменталну анализу, Институт за хемију, технологију и металургију (ИХТМ), Београд
1974 – 1976 Асистент истраживач на Хемијском департману Политехнике северног Лондона Универзитета у Лондону
1979 (један месец) студијски боравак на Хемијском департману Универзитета у Саутхемптону, истраживање феромона инсеката под руководством професора Р. Бејкера
1986 (три месеца) студијски боравак у Лабораторији за органску хемију швајцарског техничког универзитета у Цириху руководилац Проф. W. Симон
1993 – и сада Предавач и професор Хемијског факултета Унуверзитета у Београду са трећином радног времена. Ангажман у настави: Одабрана поглавља структурних инструменталних метода; Хемија секундарних метаболита; Савремене структурне методе 2.
2002 – 2012 Директор ИХТМ – Центра за хемију, Универзитета у Београду
2004–и сада Извршни руководилац акредитоване Лабораторије ЦХ, ИХТМ – Центарзахемију
2013– и сада Руководилац ИХТМ – Центра за хемију, Универзитета у Београду

Области интересовања:

  1. Тотална синтеза природних производа.
  2. Примена инструменталних метода у одређивању структуре синтетичких и природних органских једињења.
  3. Изоловање и идентификација секундарних метаболите (природних производа) из ендемских биљних врста

Знање језика: Говори и пише енглески и служи се руски

Најзначајнији пројекти:

Међународни:
2015– и сада Секундарни метаболити дивље-растућих и култивисаних биљака са потенцијалном биолошком активношћу (Пројекат међуакадемијске сарадње Бугарске академије наука (БАН) и Српске академије наука и уметности (САНУ)
. Дугогодишња сарадња са Мејо Клиником из Америке и сарадња са Институтом Verifin из Финске.

Основна истраживања:
2001– 2005 Природни производи из биљака и морских организама: медицински и еколошки значај (1755).
Министарство науке и технологијеРепубликеСрбије
2006 – 2010 Секундарни метаболити самониклих, лековитих биљака: изоловање, карактеризација и биолошка активност
(142053). Министарство науке ит ехнолошког развоја Републике Србије
2011 – 2016 Биоактивни природни производи самониклих, гајених и јестивих биљака: одређивање структуре и активности
(172053). Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије

Изабране пубикације:

Поглавља у књигама:

  1. Katarina Šavikin, Ivana Aljančić, Vlatka Vajs, Slobodan Milosavljević, Milka Jadranin, Iris Đorđević, Nebojša Menković. Bioactive Secondary Metabolites in Several Genera of Gentianaceae Species from the Central Regions of the Balkan Peninsula. In: Rybczyński, J.J., Davey, M.R., Mikula, A. (Eds.) The Gentianaceae - Vol 2: Biotechnology and Applications, (2015) Springer-Verlag, BerlinHeidelberg, p. 319–347.
  2. Dejan Gođevac, Milka Jadranin, Ivana Aljančić, Vlatka Vajs, Vele Tešević, Slobodan Milosavljević. Application of Spectroscopic Methods and Hyphenated Techniques to the Analysis of Complex Plant Extracts. In: Máthé, A. (Ed.) Medicinal and Aromatic Plants of the World – Vol 1: Scientific, Production, Commercial and Utilization Aspects (2015) Springer, Netherlands, p. 61–85.

Публиковани радови:

  1. I. S. Aljančić, I.Vučković, M. Jadranin, M. Pešić, I. Djordjević, A. Podolski-Renić, S. Stojković, N. Menković, V. E.Vajs,S. M.Milosavljević, "Two structurally distinct chalcone dimers from Helichrysum zivojinii and their activities in cancer cell lines" Phytochemistry (2014), 98, 190–196.
  2. M. Jadranin,M. Pešić, I. S. Aljančić, S. M. Milosavljević, N. M. Todorović, A. Podolski-Renić, J. Banković, N. Tanić, I. D. Marković, V. E. Vajs, V. V. Tešević, "Jatrophane Diterpenoids from the Latex of Euphorbia dendroides and Their Anti-P-glycoprotein Activity in Human Multi­drug Resistant Cancer Cell Lines", Phytochemistry (2013) 86, 208–217.
  3. I. S. Aljančić, M. Pešić, S. M. Milosavljević, N. M. Todorović, M. Jadranin, G. Milosavljević, D. Povrenović, J. Banković, N. Tanić, I. D. Marković, S. Ruždijić, V. E. Vajs, and V.V. Tešević, "Isolation and Biological Evaluation of Jatrophane Diterpenoids from Euphorbia dendroides", J. Nat. Prod. (2011) 74,1613–1620.
  4. I.S. Aljančić, V.E. Vajs, V.V. Tešević, S.M. Milosavljević, "Some wild-growing plant species from Serbia and Montenegroas the potential sources of drugs",Curr. Pharm. Design (2008) 14, 3089–3105.
  5. K. Šavikin-Fodulović, I. Aljančić, V. Vajs, N. Menković, S. Macura, G. Gojgić, S. Milosavljević, "Hyperatomarin, an antibacterial prenylated phloroglucinol from Hypericum atomarium ssp. Degeneii" J. Nat. Prod., (2003) 62, (6) 909–911.
  6. N. Menković, K. Šavikin-Fodulović, V. Bulatović, I. Aljančić, N. Juranić, S. Macura, V. Vajs, S. Milosavljević, "Xantones from Swertia punctata", Phytochemistry (2002) 61, 415–420.: antimicrobial activity", J. Nat. Prod., (1999) 62, (6) 909–911.
  7. И. Аљанчић, В. Вајс, Н. Менковић, И. Караџић, НенадЈуранић, С. МилосављевићандС. Мацура, "ФлавонесандсесqуитерпенелацтонесфромАцхиллеаатратасубсп. мултифида:антимицробиалацтивитy",Ј. Нат. Прод., (1999) 62, (6) 909–911.

(Укупно140 научнихрадоваи 4 ревијалнарада)