IHTM PLAVI
Универзитет у Београду
Институт за хемију, технологију и металургију
Институт од националног значаја за Републику Србију

grb BUУниверзитет у Београду

Историја

Историјаки преглед до 2000. године

Институт за хемију, технологију и металургију (ИХТМ) је основан 1961. године, од стране Извршног већа НР Србије, три факултета Универзитета у Београду (Природно-математички, Технолошко-металуршки, Фармацеутски) и четрнаест радних организација са целе територије Србије, наставио је традиције Државне хемијске лабораторије коју је још 1859.године основао Кнез Милош Обреновић.

Рад у области електрохемије започет је са оснивањем ИХТМ-а 1961. године, стварањем Групе за галванске гориве спрегове којим је руководио проф. Панта С. Тутунџић. У почетку ова група се састојала од сарадника Катедре за физичку хемију и електрохемију технолошко-металуршког факултета. После смрти проф. Тутунџића 1964. године сарадници Катедре као и ново примљени стални сарадници ИХТМ-а успешно настављају рад под руководством проф. Александра Деспића. Крајем 1964. године ова група прераста у Оделење за електрохемију са проф. А. Деспићем као Управником. Године 1970 Оделење се дели на два дела: Оделење за електрохемију (са проф. Драгутином Дражићем као Управником) и Оделење за хемијске изворе струје (са Др Петром Ракином ка Управником). Оба оделења су се трансформисала у Институте са истим називом 1973. године.

Приликом оснивања Институт за електрохемију је поставио следеће оквире рада:

  • конверзија хемијске у електрични енергију (гориви спрегови);
  • проучавање и израда поступака за електрохемијско непосредно добијање метала (Cu, Zn, Cd и др.);
  • електрохемијске оксидације неорганских и органских једињења у воденим и неводеним растворима;
  • електрохемијски и електрометалуршки процеси и поступци у растопима неорганских и органских једињења;
  • корозија, заштита од корозије и технолошки поступци заштите;
  • поступци и процеси галванске технике;
  • проучавање кинетике електродних процеса;
  • физичко – хемијско и електрохемијско проучавање колоидних система

Из постављених тема истраживања проистекли су многи Пројекти из области основних истраживања од којих наведимо само највеће и најзначајније:

Пројекти основних истраживања

1. ГАЛВАНСКИ ГОРИВИ СПРЕГОВИ I - IV

Руководилац: Проф. П. Тутунџић, академик (до 1964. год), Проф. А. Деспић, академик
Година: 1961 – 1969.
Тема: Нови поступци директне конверзије хемијске у електричну енергију
Циљ: Развој ниско – температурног водонично / ваздушног спрега снаге 200 W
Резултат: Научни радови и саопштења, 3 елебората и 9 патентних пријава. Направљен је ипрототип батерије.
Институције учесници на Пројекту: ИХТМ – ЦЕХ, ТМФ

2. ПРОБЛЕМИ ЕЛЕКТРОХЕМИЈСКОГ И ХЕМИЈСКОГ ТАЛОЖЕЊА, РАСТВАРАЊА И КОРОЗИЈЕ МЕТАЛА И ЛЕГУРА

Руководилац: Проф. М.Каршулин, академик (Загреб)
Руководилац дела Пројекта у ИХТМ – ЦЕХ-у: Проф. А. Деспић, академик
Година: 1968 - 1972
Тема: Формулисана у називу Пројекта
Циљ: Обједињавање истраживања и знања из ове области на нивоу СФРЈ.
Резултат: Научни радови, публикације и саопштења.
Институције учесници на Пројекту: ИХТМ – ЦЕХ, ТМФ (Београд, Загреб, Скопље), Институт “Руђер Бошковић” и Институт за физику (Загреб), Институт техничких наука – САНУ (Београд)

3. МЕТАЛИКА

Руководилац: Проф. А. Деспић, академик
Година: 1976 – 1995. (Пројекат је трајао 4 петогодишња циклуса)
Тема: Електрохемијско таложење метала и легура, корозија и заштита, макроморфологија електродепозита.
Циљ: Испитивање електрохемијских процеса везаних за површинску обраду и корозију метала и легура.
Резултат: Научни радови, публикације и саопштења.
Институције учесници на Пројекту: ИХТМ – ЦЕХ, ТМФ, Институт техничких наука – САНУ, Институт за нуклеарне науке – “Винча”, Пољопривредни факултет.

4. ЕЛЕКТРОДИКА И ЕЛЕКТРОКАТАЛИЗА

Руководилац: Проф. Д. Дражић, академик
Година: 1976 – 1980.
Тема: Електрокатализа издвајања водоника на титану и анодних процеса на платини.
Циљ: Добијања параметара везаних за карактеризацију ових процеса.
Резултат: Научни радови, публикације и саопштења.
Институције учесници на Пројекту: ИХТМ – ЦЕХ, ТМФ

5. ЕЛЕКТРОДИКА, ЕЛЕКТРОКАТАЛИЗА И ЕЛЕКТРОХЕМИЈСКА КОНВЕРЗИЈА ЕНЕРГИЈЕ

Руководилац: Проф. Д. Дражић, академик, Проф. Р. Аџић, академик
Година: 1981 – 1995. (Пројекат је трајао 3 петогодишња циклуса)
Тема: Електродни и други материјали у електрохемијским процесима и електрохемијске реакције значајне за конверзију енергије.
Циљ: Испитивања оксидације неких органских молекула на монокристалним електродама од платине и редукција кисеоника на монокристалима злата и платине, изучавање електрокатализе на прелазним металима и електрохемијски процеси на неплеменитим металима.
Резултат: Научни радови, публикације и саопштења.
Институције учесници на Пројекту: ИХТМ – ЦЕХ, ТМФ, , Институт техничких наука – САНУ, Агрономски факултет, Чачак, Рударско геолошки факултет, Београд, Центар за мултидисциплинарне студије, Београд.

6. ФУНДАМЕНТАЛНА ИСТРАЖИВАЊА ПОВРШИНЕ МАТЕРИЈАЛА И ЕЛЕКТРОХЕМИЈСКИХ ПРОЦЕСА ЗА НОВЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Руководилац: Проф. Д. Дражић, академик (координатор)
Година: 1988 – 1991.
Тема: Фундаментална истраживања површине материјала и електрохемијских процеса за нове технологије
Циљ: Обједињавање истраживања и знања из ове области на нивоу СФРЈ.
Резултат: Монографија предата Савезном Министарству за науку. Сви радови су саопштени на Симпозијуму у Аранђеловцу.
Институције учесници на Пројекту: ИХТМ – ЦЕХ, ТМФ (Београд, Загреб, Сплит, Скопље), Институт “Руђер Бошковић” и Институт за физику (Загреб), Институт техничких наука – САНУ (Београд), Институт за нуклеарне науке – “Винча” (Београд)

7. ЕЛЕКТРОДИКА И ЕЛЕКТРОКАТАЛИЗА - 02Е20

Руководилац: Проф. Д. Дражић, академик (координатор)
Година: 1996 – 2000.

Институције и истраживачи:

  • Институт за хемију, технологију и металургију - Центар за Електрохемију:
    Др Амалија Трипковић, научни саветник; Проф. Драгутин Дражић, академик; Др Милка Аврамов-Ивић; научни саветник; Др Јован Попић, доцент; Др Владислава Јовановић, научни саветник; Др Александар Декански, виши научни сарадник; Др Радослав Аџић, научни саветник, академик; Др Светлана Штрбац, виши научни сарадник; Др Ксенија Поповић, виши научни сарадник; Мр Јелена (Момчиловић) Ловић, истраживач сарадник.
  • Агрономски факултет, Чачак:
    Мр Ленка Рибић-Зеленовић, асистент; Др Мирослав Спасојевић, редовни професор; Др Милица Цвијовић, доцент.
    Хемијски факултет, Београд:
    Сузана Буројевић, асистент приправник.
  • Институт за испитивање материјала - ИМС Д.Д. у мешовитој својини, Београд:
    Др Часлав Лачњевац, научни сарадник.
  • Институт техничких наука Српске академије наука и уметности, Београд:
    Др Љиљана Гајић-Крстајић, научни сарадник; Др Борка Јовић, научни сарадник.
  • Пољопривредни факултет, Земун:
    Др Милан Јакшић, редовни професор.
  • Рударско-геолошки факултет, Београд:
    Др Светлана Попов, редовни професор; Др Душица Вучинић, доцент.
  • Технолошко-металуршки факултет, Београд:
    Др Снежана Гојковић, доцент; Мр Тања Видаковић, асистент; Др Бранимир Гргур, доцент; Др Љиљана Врачар, ванредни професор; Др Милан Војновић, редовни професор; Мр Владимир Панић, истраживач приправник; др Бранислав Николић, редовни професор; Мр Јелена Зотовић, асистент; Др Весна Мишковић-Станковић, ванредни професор; Др Дарко Шепа, редовни професор; Др Недељко Крстајић, ванредни професор.

Пројекат 02Е20 се састојао из шест подпројеката:

  • Подпројекат 1: Електродни и други материјали у електрохемијским системима;
  • Подпројекат 2: Електрохемијски процеси на неплеменитим материјалима;
  • Подпројекат 3: Електрокатализа на монокристалним и модификованим површинама;
  • Подпројекат 4: Електрокатализа на прелазним металима;
  • Подпројекат 5: Адсорпција површинских супстанци на минералима;
  • Подпројекат 6: Водонична енергија.
Центар за електрохемију је био носилац три подпројекта у оквиру пројекта ЕЛЕКТРОДИКА И ЕЛЕКТРОКАТАЛИЗА и то:

Подпројекат 1 – ЕЛЕКТРОДНИ И ДРУГИ МАТЕРИЈАЛИ У ЕЛЕКТРОХЕМИЈСКИМ СИСТЕМИМА;

  • Издвајања хлора
  • Редукцију кисеоника и издвајање водоника
  • Оксидацију малих органских молекула.

Подпројекат 2 – ЕЛЕКТРОХЕМИЈСКИ ПРОЦЕСИ НА НЕПЛЕМЕНИТИМ МАТЕРИЈАЛИМА;

  • Електрохемијска редукција кисеоника на гвожђу и површинама модификованим једињењима гвожђа
  • Катафоретско таложење заштитних превлака
  • Електросорпција јона на електродама

Подпројекат 3 – ЕЛЕКТРОКАТАЛИЗА НА МОНОКРИСТАЛНИМ И МОДИФИКОВАНИМ ПОВРШИНАМА.

Оксидација метанола и других алкохола на монокристалним платинским и златним електродама

Наноскопска испитивања нуклеације и раста у току електродепозиције хрома на пиролитичком графиту (ХОПГ) и злата и рутенијума на нискоиндексним монокристалима злата.

Редукција кисеоника на монокристалима (платине) и злата

Адсорпција ањона на монокристалима злата, платине и сребра

Редукција ЦО2 на рутенијум оксиду и модификованој рутенијум оксидној електроди адатомима Cd и Cu

8. ДОБИЈАЊЕ МЕТАЛА И ЊИХОВИХ ЛЕГУРА ЕЛЕКТОХЕМИЈСКИМ И МЕТАЛУРШКИМ ПУТЕМ (МЕТАЛИКА) - 02Е21

Руководилац: Проф. А. Деспић, академик (координатор)
Година: 1996 – 2000.

Институције и истраживачи:

  • Институт за хемију, технологију и металургију - Центар за електрохемију:
    Др Миомир Павловић, научни саветник; Проф. Александар Деспић, академик; Мр Небојша Николић, истраживач сарадник; Др Јасмина Стевановић, виши научни сарадник, Др Раде Стевановић, научни сарадник; Мр Маја Обрадовић, истраживач сарадник.
  • Центар за мултидисциплинарне студије, Београд:
    Мр Невенка Тошић, истраживач сарадник; Др Владимир Јовић, Научни саветник.
  • Технички факултет, Нови Сад:
    Др Лепосава Шиђанин, редовни професор; Др Павел Ковач, редовни професор; Милорад Нововић, асистент приправник.
  • Институт техничких наука Српске академије наука и уметности, Београд:
    Мр Томислав Тришовић, истраживач сарадник; Др Гордана Аџић, научни сарадник; Др Ведрана Мариновић, научни сарадник.
  • Машински факултет, Ниш:
    Мр Горан Раденковић, асистент.
  • Пољопривредни факултет, Земун:
    Др Евица Стојилковић, доцент.
  • Технолошко-металуршки факултет, Београд:
    Др Миодраг Максимовић, редовни професор; Др Зорица Цвијовић, редовни професор; Др Драгиња Михајловић, редовни професор; Др Велимир Радмиловић, редовни професор; Мр Вида Кнежевић, асистент; Др Константин Попов, редовни професор.

ПРОЈЕКАТ 02Е21 се састојао од 6 подпројеката:

  • Подпројекат 1: Утицај стања површине на процес разелектрисања и кристализације;
  • Подпројекат 2: Електрохемијско добијање и карактеризација легура и композитних материјала;
  • Подпројекат 3: Фундаментални проблеми електрокристализације метала и галванске технике;
  • Подпројекат 4: Електрохемијско добијање геометријских структура микро и нанометарских димензија;
  • Подпројекат 5: Легуре настале брзим очвршћавањем;
  • Подпројекат 6: Фундаментални аспекти структуре и особине инжењерских материјала.

Центар за електрохемију је био носилац три подпројекта у оквиру пројекта МЕТАЛИКА и то:

  • Подпројекат 1 - УТИЦАЈ СТАЊА ПОВРШИНЕ НА ПРОЦЕС РАЗЕЛЕКТРИСАЊА И КРИСТАЛИЗАЦИЈЕ;
  • Подпројекат 2 - ЕЛЕКТРОХЕМИЈСКО ДОБИЈАЊЕ И КАРАКТЕРИЗАЦИЈА ЛЕГУРА И КОМПОЗИТНИХ МАТЕРИЈАЛА;
  • Подпројекат 3 - ФУНДАМЕНТАЛНИ ПРОБЛЕМИ ЕЛЕКТРОКРИСТАЛИЗАЦИЈЕ МЕТАЛА И ГАЛВАНСКЕ ТЕХНИКЕ.

Међународни пројекти

  • “ПРОБЛЕМИ ЕЛЕКТРОХЕМИЈСКОГ И ХЕМИЈСКОГ ТАЛОЖЕЊА И РАСТВАРАЊА МЕТАЛА”, Југословенско – амрички фонд, ГФ-31057 (НСФ), 1972 – 1978. Руководиоци: Проф. Александар Деспић (ИХТМ-Центар за електрохемију и Технолошко-металуршки факултет) и Проф. Harry B. Mark (University of Cincinnati).
  • “ИСПИТИВАЊЕ ЕЛЕКТРОХЕМИЈСКИХ ОСОБИНА ЛЕГУРА АЛУМИНИЈУМА СА ГАЛИЈУМОМ И ФОСФОРОМ”, Југословенско – амрички фонд, W-7405-ЕНГ.48 (ДОЕ), 1981 – 1982. Руководиоци: Проф. Александар Деспић (ИХТМ-Центар за електрохемију и Технолошко-металуршки факултет) и Др E. Behrin (Lawrence Livermore National Laboratory, University of California).
  • “ПРОБЛЕМИ ЕЛЕКТРОХЕМИЈСКОГ И ХЕМИЈСКОГ ТАЛОЖЕЊА И РАСТВАРАЊА МЕТАЛА”, Југословенско – амрички фонд, ЈФП-524 (НСФ), 1982 – 1985. Руководиоци: Проф. Драгутин Дражић (ИХТМ-Центар за електрохемију и Технолошко-металуршки факултет) и James Mc Breen (Brookhaven National Laboratory, Upton, New York).
  • “ЕЛЕКТРОКАТАЛИЗА НА ПОВРШИНАМА МОДИФИКОВАНИМ АДАТОМИМА СТРАНИХ МЕТАЛА”, Југословенско – амрички фонд, ЈФП-471 (НСФ), 1983 – 1986. Руководиоци: Проф. Радослав Аџић (ИХТМ-Центар за електрохемију) и Проф. Ernest Yeager (Case Western Reserve University, Cleveland, Ohio).
  • “СТРУКТУРНИ ЕФЕКТИ У ЕЛЕКТРОКАТАЛИЗИ ЗА ГОРИВЕ СПРЕГОВЕ”, Југословенско – амрички фонд, ЈФП-553 (ДОЕ), 1985 – 1988. Руководиоци: Проф. Радослав Аџић (ИХТМ-Центар за електрохемију) и Др William E. O’Grady (Brookhaven National Laboratory, Upton, New York).
  • “ПРОБЛЕМИ ЕЛЕКТРОХЕМИЈСКОГ И ХЕМИЈСКОГ ТАЛОЖЕЊА И РАСТВАРАЊА МЕТАЛА И КОРОЗИЈЕ”, Југословенско – амрички фонд, ЈФП-522 (НСФ), 1985 – 1990. Руководиоци: Проф. Драгутин Дражић (ИХТМ-Центар за електрохемију и Технолошко-металуршки факултет) и Др James Mc Breen (Brookhaven National Laboratory, Upton, New York).
  • “ЕЛЕКТРОКАТАЛИЗА НА ПОВРШИНАМА МОДИФИКОВАНИМ АДАТОМИМА СТРАНИХ МЕТАЛА”, Југословенско – амрички фонд, ЈФП-764 (НСФ), 1986 – 1989. Руководиоци: Проф. Радослав Аџић (ИХТМ-Центар за електрохемију) и Проф. Ernest Yeager (Case Western Reserve University, Cleveland, Ohio).
  • “ЕНЕРГЕТСКИ ЕФИКАСНИ ЕЛЕКТРОДНИ МАТЕРИЈАЛИ, СИСТЕМИ, ИНЕРТАН СУБСТРАТ – АКТИВИРАНА ПОВРШИНА”, Југословенско – амрички фонд, ЈФП-675 (ДОЕ), 1986 – 1990. Руководиоци: Проф. Радослав Атанасоски (ИХТМ-Центар за електрохемију) и Др William E. O’Grady (Brookhaven National Laboratory, Upton, New York).
  • “СТРУКТУРНИ ЕФЕКТИ У ЕЛЕКТРОКАТАЛИЗИ ЗА ГОРИВЕ СПРЕГОВЕ”, Југословенско – амрички фонд, ЈФП-427 (ДОЕ), 1988 – 1991. Руководиоци: Проф. Радослав Аџић (ИХТМ-Центар за електрохемију) и Др William E. O’Grady (Brookhaven National Laboratory, Upton, New York).
  • ЕЦ - ТЕМПУС: “DEVELOPMENT OF EDUCATION AND TRAINING IN THE FIELD OF SURFACE PROCESSING”, финансијер Европска Заједница, Contract Нр. ЈЕП-1530/1, 1990 – 1992. Руководиоци: Проф. Александар Деспић (ИХТМ-Центар за електрохемију и Технолошко-металуршки факултет) и Др A. Choms (European Accademy of Surface Technology, Schwabisch Gmund, Germany).
  • “ЕЛЕКТРОХЕМИЈСКА РЕДУКЦИЈА УГЉЕНДИОКСИДА НА МОДИФИКОВАНИМ ПОВРШИНАМА”, финансијер Европска Заједница, Contract No. CI1*-CT90-0866 (TS TS), 1991 – 1993.Руководиоци: Проф. Радослав Аџић (ИХТМ-Центар за електрохемију) и Проф. Др W. Vielstich (Department of Physical Chemistry, University of Bonn, Germany).
  • “СТРУКТУРНИ ЕФЕКТИ У ЕЛЕКТРОКАТАЛИЗИ ЗА ГОРИВЕ СПРЕГОВЕ”, Југословенско – амрички фонд, ЈФ-966 (ДОЕ), 1991 – 1994. Руководиоци: Проф. Радослав Аџић (ИХТМ-Центар за електрохемију) и William E. O’Grady (Brookhaven National Laboratory, Upton, New York)– прекинут због увођења санкција.

Фундаментална истраживања урађена у свим овим пројектима су резултирала и практичном применом у привреди. Најзначајнији примењени резултати су:

  • Пројекат калијумове хемије, "Жупа", Крушевац (1974)
  • Развој технологије и активирања титанских анода (1980)
  • Технолошка линија за тврдо хромирање аутовентила и вентила специјалне намене "Први партизан", Ужице (1986)
  • Технолошки поступак производње спирала за контрацепцију, систем Аг/Цу -БИОАРГЕНТУМ, "Галеника", Београд (1987)
  • Пројекат синтезе амонијум-перхлората као компоненте за рекатно говиро "19 децембар", Подгорица 1989.
  • Постројење за производњу металног праха реверсним струјама, "Енергоинвест", Сарајево, (1991)
  • Развој, усавршавање и дефинисање технологије производње бакарних прахова електролитичким путем, "РТБ, ТИР-Бор", Бор (2000)
  • Од свог оснивања до данас ИХТМ – Центар за електрохемију обједињавао је рад запослених истраживача у Центру, сарадника са ТМФ-а, као и сарадника из других институција неопходних за реализацију истраживања и Пројеката. У Центру је урађен велики број магистарских теза и докторских дисертација на последипломским студијама Технолошко-металуршког факултета, Центра за мултидисциплинарне студије и других сродних факултета из СФРЈ и СРЈ.

Центар за електрохемију је остварио плодну међународну сарадњу на научном плану
(размена информација, школовање кадрова, рад на заједничким пројектима и узајамне посете) са познатим светским електрохемијским центрима:

  • Case Western Reserve University, Cleveland, USA
  • Texas A&M University, College Station, USA
  • University of Berkeley, California, USA
  • University of Minnesota, Minneapolis, USA
  • University of Southampton, Енглеска
  • Centre National de Recherche Scientifique, Француска
  • Technische Universitat Drezden, ДР Немачка
  • Institut elektokhimii AN SSSR, Moskva, SSSR
  • Centralna laboratorija za hemijske izvore struje BAN, Бугарска
  • University of Milano, Italija
  • J. Heyrovsky Institute for Physical Chemistry and Electrochemistry Prag, ČSSR
  • Fritz-Haber-Institute der Max-Planck Gesellschaft Berlin, СР Немачка

Главне референце:

  • Више од 1000 објављених радова у релевантним међународним часописима, више десетина прегледних чланака и поглавља у књигама, више хиљада цитата (СЦИ);
  • Више десетина докторских дисертација и магистарских теза
  • Координација и руковођење научно-истраживачким пројектима:
  • Три Октобарске награде града Београда (1968, 1974 и 1984) и Седмојулска награда Србије (1990)
  • Оснивање и координација Бироа за хлор (1977) - стручне асоцијације произвођача и потрошача хлора из СФРЈ
  • Оснивање и координација Центра за галванотехнику (1989) - стручне асоцијације која је окупљала и активно сарађивала са преко 100 предузећа из области галванотехнике и површинске заштите из СФРЈ.
  • Лабораторија за електрохемијску конверзију енергије, као део Центра за електрохемију, је у срадњи са Факултетом за наравословије ин технологијо (Љубљана) функционисала у оквиру Лабораторије за хемију УНЕСЦО-а.

Најзначајнији истраживачи:

  • Проф. Др Панта Тутунџић , професор и академик, један од оснивача ИХТМ-а, утемељитељ српске електрохемије, научне радове из области теоријске и техничке електрохемије објављивао је у Гласнику хемијског друштва, Zeitschrift für Elektrohemie, Berichte der deutschen cheminschen Gesellschaft, Analytica Chimicakemica Acta, Glasu SAN и др.
  • Проф. Др Александар Деспић, академик, један од оснивача ИХТМ-а , покретач и модератор интензивне сарадње са водећим институцијама у области електрохемије у земљи и свету
  • Проф. Др Драгутин Дражић, академик, дугогодишњи координатор фундаменталних пројеката који су обједињавали разне институције и истраживаче у земљи; руководилац у међународним пројектима од стране ИХТМ - Центра за електрохемију.
  • Проф. Др Радослав Аџић, академик, светски познати истраживач у области фундаменталних истраживања у електрокатализи и руководилац од стране ИХТМ - Центра за електрохемију у међународним пројектима
  • Др Радосалв Атанасоски, научни саветник, истакнути истраживач у примењеним и развојним електрохемијским истраживањима и учесник у развоју технологије активирања титанских анода (ДСА).
  • Др Амалија Трипковић, научни саветник, светски признати радови из области електрохемијске конверзије енергије - гориви спрегови; један од водећих учесника на међународним пројектима; председник Научног већа ИХТМ-а у два мандата.
  • Проф. Др Миомир Павловић, научни саветник, светски признати радови из области електрохемијског инжењерства и корозије и заштите материјала; сарадник на међународним пројектима; руководилац више пројеката у сарадњи са привредом.
  • Др Ненад Маркович, један од најпризнатијих електрохемичара данашњице, почетком деведесетих година двадесетог века отишао у УСА, данас ради у Argonne National Laboratory kao Group Leader of the Energy Conversion and Storage Group

Област примењених истраживања и услуга:

  • Остваривање нових и побољшање постојећих електрохемијских технологија, поступака и постројења уз остварење комплетних пројеката и инжењеринг услуга у изградњи, реконструкцији и модернизацији одговарајућих погона.
  • електрохемијско добијање NaClO3, NaClO4 i NH4ClO4
  • електрохемијска производња металних прахова, различите насипне масе и гранулометријског састава (Cu, Ni, Zn, Cd, Pb, Fe, Ag, Au, Ru)
  • производња Ца-глуконата
  • Област антикорозионе и површинске заштите материјала
  • пројектовање, извођење, одржавање и надзор система заштите од корозије и објеката изложених утицају атмосфере, тла, речне и морске воде (цевовода, пумпне станице, понтони, платформе, бродови, мостови, рашладни системи и др.)
  • протекторска (анодна) и
  • активна (катодна) заштита и производња опреме за пасивну и активну катодну заштиту
  • електрофоретска заштита
  • Пројектовање и конструисање глванотехничких линија различитих капацитета, намена и степена сложености
  • сервисирање и реконструкција свих линија домаћег и страног порекла
  • поседује сопствену галванску линију за појединачну и малосеријску производњу (заштиту делова) готово свих металних превлака
  • врши метализацију већине пластичних маса
  • врши атестирање заштитних превлака.
  • Технологија и производња титанских електрода са активном каталитичком превлаком на бази оксида плементиих метала (ДСА-аноде), за хлоралкалне електролизе и галванске погоне.
  • Производња, реактивација и поправка свих типова активираних титанских анода (у облику плоче, шипке ии мреже) по сопственој технологији.
  • Производња хлоринатора за питку воду и спречавање обрастања у рашладним системима.
  • Примењена истраживања у хемијским изворима струје.
  • Извор електричне енергије заснован на електрохемијском систему реактивни метал-ваздух са сталним електролитом ("Метална свећа").
  • Примена електрохемијских поступака у заштити животне средине.
  • Производња хемикалија квалитета п.а.
  • Помоћна средства за хемијску и металну индустрију (средства за хемијско и електрохемијско одмашћивање, нагризање, декапирање, фосфатирање).
  • Сензори и електрохемијске методе контроле
  • Валаоризација секундарних сировина и отпадног материјала
  • Консалтинг услуге у вези трансфера нових технологија које у себи садрже електрохемијске поступке.

Преглед продатих услуга на тржишту:

  • Оснивач и носилац активности Бироа за хлор 1977. (стручна асоцијација произвођача хлора у Југославији)
  • Оснивач и носилац активности Центра за галванотехнику 1989. (стручна асоцијација са преко 100 предузећа из области галванотехнике и површинске заштите материјала)
  • Фабрика калијумове хемије "Жупа" - Крушевац, 1974.
  • Развој технологије, производња и репарација активних титанских анода за потребе хлор-алкалне индустрије, 1980. [Производња, замена и трансфер технологије димензионо стабилних анода (ДСА) са активним превлакама оксида племенитих метала, свих облика и димензија - у облику плоча, шипки или мреже. У претходној и садашњој Југославији произведено и реактивирано више од 5000 анода].
  • Технолошки поступак за производњу сребрног праха контролисане величине честица, ТУП "Никола Машановић" - Дубровник, 1980.
  • Нови производни поступак добијаwа ЕКГ сензора, електрода на бази система Ag/AgCl за једнократну употребу "Михајло Пупин", Београд, 1984.
  • Технолошка линија за тврдо хромирање ауто-вентила и вентила специјалне намене, "Први партизан" - Ужице, 1986.
  • Нови производни поступак добијања ЕКГ сензора, електрода на бази система Ag/AgCl за једнократну употребу, "Interflow", Београд, 1986.
  • Нови производни поступак производње спирала за контрацепцију, систем Ag/Cu - БИОАРГЕНТУМ, "ГАЛЕНИКА"- Београд, 1987.
  • Експериментално постројење за производњу металног праха реверсним струјама, "ЕНЕРГОИНВЕСТ - ЦИРМ", Сарајево, 1991.
  • Технолошки поступак тврдог хромирања ваљака за графичку индустрију, "АМБ ГРАФИКА", Нови Сад, 1991.
  • Технолошки поступак санације и заштите од корозије вертикалних прихватних посуда за складиштење воћних каша запремине 75 м3, "Будимка" - Пожега, 1993.
  • Спречавање таложења соних наслага у посуди за топљење NH4NO3 и реактору за производњу азот-субоксида и спречавање појаве корозије, "ТЕХНОГАС", Београд, 1994.
  • Развој поступка наношења сребра и специјалних легура за потребе железнице и градског саобраћаја, "МИНЕЛ-ЕЛВО", Београд, 1994.
  • Развој технолошког поступка заштите од корозије алуминијумских туба за козметичке производе, "Мерима", Крушевац, 1994.
  • Технолошки поступак добијања заштитно-декоративних, тврдих и порозних превлака хрома, "ЖУПА" - Крушевац, 1995.
  • Развој поступка за заштиту од корозије инсталација са геотермалном водом, ПИК "7 јули", Дебрц, Београд, 1996.
  • Израда техничке документације и пробног погона за грејање геотермалном водом, ПИК "7 јули", Дебрц, Београд, 1997.
  • Развој технолошког поступка за заштиту бакарног праха од оксидације и разрада његове примене, РТБ ТИР - Бор, 1997.
  • Легуре за антикорозиону заштиту, "ФАДИП", Бечеј, 1997.
  • Развој, усавршавање и дефинисање технологије производње бакарних прахова електролитичким путем насипне масе (2,1 - 2,6) г/цм3 и гранулометријског састава +250 мм (45-55)%, РТБ ТИР - Бор, 1998.
  • Технолошки поступак електрохемијске активације процеса безструјног таложења легура никла, "ФАДИП", Бечеј, 1999.
  • Развој, усавршавање и дефинисање технологије производње бакарних прахова електролитичким путем насипне масе (0,9 - 1,95) г/цм3, РТБ ТИР - Бор, 2000.
  • Санација и заштита од корозије дела мостова и цевовода око објекта електролизе "ЖУПА" - Крушевац, 2000.
  • Технолошки поступак наношења превлаке тврдог хрома на пито цев тип 1135-1, "Телеоптик-Жирскопи", БегорађЗемун, 2000.
  • Технолошки поступак фосфатирања челичних конструкција аутобуса, "Икарбус", Земун, 2000.
  • Развој, усавршавање и дефинисање технологије производње бакарних прахова електролитичким путем задатих карактеристика, РТБ, Бор, 2000.
  • Депозиција сребра и испитивање добијених превлака, ИМТЕЛ, Београд, 2000.
  • Истраживање утицаја дебљине слоја бакра и сребра на узорцима, ИХТМ-ЦММ, Београд, 2000.
  • Испитивање узорака таласовода мерењем дебљине превлака сребра. Мерење храпавости и заштита сребрењем, "МОМА СТАНИЈЛОВИЋ", Београд, 2000.
  • Санација и заштита од корозије дела мостова и цевовода око објекта електролизе, ЖУПА, Крушевац, 2000.
  • Разрада технолошког поступка наношења тврдог хрома на пито цев, ТЕЛЕОПТИК, Београд, 2000.
  • Испитивање епокси-полиестерске превалке на челичним лимовима, ЛОЗНИЦА-ЕЛЕКТРО, Лозница, 2000.
  • Израда детаљне анализе утицаја самосталне радње на животну средину, АНТИКОР, Београд, 2000.
  • Израда детаљне анализе утицаја фарбања на животну средину, МИНЕЛ, Београд, 2000.
  • Развој средстава за фосфатирање челичних конструкција аутобуса, ИКАРБУС, Земун, 2000.
  • Рад на делу пројекта "Физичко-хемијски процеси у технологији савремених материјала", САНУ, Београд, 2000.

Контакт

centar za elektrohemiju

Центар за електрохемију

Адреса:
Његошева 12,
П. фах 473
11000 Београд 6
ПАК 125213
Телефони:
Централа: +381 11 3640 232;
Руководилац Центра (др Владмир Панић): +381 11 3640-231;
Факс: +381 11 3640-234

пошта:
panic@ihtm.bg.ac.rs    

Лаборторије:
Карнегијева 4/III, Београд, соба 305
тел./факс: +381 11 3370 389,
тел: +381 11 3370 390;

Његошева 12, Београд, соба 26
тел./факс: +381 11 3640 234;
тел: +381 11 3370 231;

пошта:
m.avramov.ivic@ihtm.bg.ac.rs 
(др Милка Аврамов Ивић, Шеф лабораторије 305)
svetlana.strbac@ihtm.bg.ac.rs 
(др Светлана Штрбац, електрокатализа)
jelena.lovic@ihtm.bg.ac.rs 
(др Јелена Ловић, електрохемијски сензори)
sanjas@ihtm.bg.ac.rs 
(др Сања Стевановић, електронска микроскопија)
v.cvetkovic@ihtm.bg.ac.rs 
(др Весна Цветковић, Шеф лабораторије 26)
mpavlovic@ihtm.bg.ac.rs 
(др Мирослав Павловић, електропроводни и електроактивни материјали, ац импеданција)

вебсајт:
elchem.ihtm.bg.ac.rs