IHTM PLAVI
Универзитет у Београду
Институт за хемију, технологију и металургију
Институт од националног значаја за Републику Србију

grb BUУниверзитет у Београду

OH172001 Проучавање физичкохемијских и биохемијских процеса у животној средини који утичу на загађење и истраживање могућности за минимизирање последица

Министарство просвете и науке Републике Србије

Врста пројекта:

Основна истраживања

Трајање пројекта

2011. и даље

Координатор пројекта:  НУ Институт за хемију, технологију и металургију Универзитета у  Београду

Реализатори пројекта:

  • Институт за хемију, технологију и металургију Универзитета у Београду
  • Хемијски факултет Универзитета у Београду
  • Иновациони центар Хемијског факултета у Београду
  • Државни универзитет у Новом Пазару

Руководилац пројекта: Др Драгана Ђорђевић, научни саветник

Тема и циљ пројекта:

За одређивање утицаја и последица антропогеног загађења битан је интердисциплинарни приступ. У оквиру овог пројекта испитиваћемо физичкохемијска својства атмосферског аеросола. Добијени резултати ће бити улазна база података за хемометријска моделирања у циљу идентификације доминантних извора емисија и израчунавања нихових доприноса у региону. Планирамо да меримо и испрљива органска једињења (VOCs) у амбијентном ваздуху. Обавили бисмо испитивање каталитичких активности и селективности синтетисаних катализатора у реакцијама каталитичке оксидације VOCs у циљу налажења најбољих решења за контролу њихове емисије. Применом методе секвенцијалне екстракције и одређивањем укупног садржаја тешких метала у узорцима различитих типова седимента биће одређена веза ових елемената са супстратима у седименту, њихова биодоступност, мобилност, као и порекло и опасност коју ови елементи представљају за животну средину. Пажња ће бити посвећена и одређивању PAHs, липофилних супстанци које имају велики афинитет ка органској супстанци. Квантнохемијским методама биће урађена анализа различитих параметара молекула од значаја за животну средину. Технике засноване на PCR „fingerprinting“-у показале су се као веома осетљиве при одређивању бактеријских заједница, а пружају и корисне филогенетске информације. У комбинацији са флуоросцентном in situ хибридизацијом, дистрибуција, функција и динамика бактеријских зеједница биће праћена in situ. Постоји растући интерес за анализу даха.