Текст написан поводом 140 ГОДИНА ИХТМ-а и 140 ГОДИНА ХЕМИЈЕ У СРБИЈИ

Текст припремио Др Жарко Јовановић, научни саветник, некадашњи директор ИХТМ

УПРАВНИЦИ ПРВЕ ДРЖАВНЕ ХЕМИЈСКЕ ЛАБОРАТОРИЈЕ

 

ОД ДРЖАВНЕ ХЕМИЈСКЕ ЛАБОРАТОРИЈЕ - ДО ИНСТИТУТА ЗА ХЕМИЈУ, ТЕХНОЛОГИЈУ И МЕТАЛУРГИЈУ

УПРАВНИЦИ ХЕМИЈСКОГ ИНСТИТУТА СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА

• Др Момчило Мокрањац, дипломирани хемичар, 1948-1952.

• Др Панта Тутунџић, дипломирани инжењер, 1952-1954.

У први Научни савет Института ушли су Др Милош Младеновић, Др Панта Тутунxић и Др Ђорђе Стефановић, а годину дана касније Др Момчило Мокрањац и Др Павле Трпинац. У институту су сарађивали и други универзитетски сарадници као Др Вукић Мићовић, Др Александар Дамански.

Сарадници института били су: Др Јелена Ђорић, Александар Хоровиц, Мирослав Мијовић (од 1948.), Јелена Бојановић (1949.), Богдан Медаковић, Милева Обрадовић, Миомирка Парезановић, Александар Сутилов и Михајло Љ.Михајловић (1950.), Милица Лилер, Оливера Николић, Душан Ђорђевић и Ђура Косановић (1951.), Паула Путанов и Вера Ванђел (1952).

Др Јелена Ђорић је прва жена доктор хемије у Србији. Докторирала је у Француској, а радни век завршила у ИХТМ-у.

У хемијском институту САН радило се у оквиру више научно-истраживачких проблема: анализа минералних вода, проучавање бинарних система, испитивање микроелемената у нашим угљевима, синтеза ТБЦ бактериостатичких једињења, проучавање целулозе и њених деривата (нарочито добијање естара целулозе), оксидације помоћу олово-тетраацетата, редукције помоћу литијум-алуминијумхидрида, испитивање редукционих способности бисамида, анализа опијума и алкалоида, хемијско проучавање смола, испитивања биљака, прерада кожастог азбеста из Страгара и друго.

Хемијски институт Српске академије наука, после шест година рада, на основу Одлуке Извршног већа НР Србије, проглашен је за установу са самосталним финансирањем - Хемијски институт.

УПРАВНИЦИ ХЕМИЈСКОГ ИНСТИТУТА

• Др Панта Тутунџић, дипломирани инжењер, 1954-1959.

• Радомир Бингулац, дипломирани инжењер, 1959-1961.

ДЕЛОКРУГ РАДА ХЕМИЈСКОГ ИНСТИТУТА

• испитивања класе полиамидних једињења;

• проучавања дехидрогенизације органских једињења помоћу литијум- алуминијумхидрида;

• испитивање течних бинарних смеса;

• хемијско испитивање течних бинарних смеса;

• хемијско испитивање и упоређивање домаћих врста кукурека;

• испитивање олигоелемената и њихове расподеле и функције у биљкама;

• микроаналитичко одређивање органских супстанци;

• изучавање хемијских и физичких особина целулозе и њених деривата;

• испитивање лековитих минералних вода и проучавање македонског опијума;

• изучавање проблема асимилације азота и угљеника преко разних биљака;

ЗАДАЦИ СУ БИЛИ И:

• да ради на научном решавању проблема, које одобрава Орган надлежан за рад института;
• да доприноси формирању научног подмлатка из области хемије;
• да резултате својих истраживања ставља на располагање заинтересованим научним и привредним организацијама и установама ради њихове практичне реализације.

 

Научно особље постављано је путем конкурса, који је расписивао Савет института, а избор научних сарадника, стручних сарадника и асистената био је пуноважан после потврде Савета за културу НР Србије.

Институт је могао имати хонорарне службенике и спољне сараднике. Институт се финансирао на основу предрачуна прихода и рашода који су чинили саставни део буxета НР Србије, као посебни прилог, а одобравао се заједно са буxетом. Сопствене приходе институт је остваривао од радова које је вршио за установе и предузећа, по посебним споразумима, и од разних ванредних прихода. Продајне цене својих услуга институт је формирао слободно.
Крајем 50-тих и почетком 60-тих година стекли су се услови за оснивањем институције републичког значаја са главним циљем да покреће научноистраживачке и развојне активности за потребе хемијске индустрије и металургије СР Србије, па је тако 1961. године дошло до оснивања Института за хемију, технологију и металургију.

Формирање Института за хемију, технологију и металургију је настало као резултат сазнања да се озбиљнији напредак у развоју хемијске и металуршке производње не може остварити без развијеног и ефикасног научно-истраживачког рада, да се ефикасан научно-истраживачки рад не може остварити без концентрације и специјализације научно-истраживачких кадрова и опреме, као и сазнања да Србија и посебно Београд располажу значајним кадровским потенцијалом за истраживања у домену хемијских, физ.хемијских, хемијско-инжењерских и металуршких наука, чије би организовање могло значајно да повећа шансе Србије за развој способности за вршење ефикасног развоја у хемији и металургији.

Задатак да ураде елаборат о оправданости оснивања ИХТМ-а, добило је осам младих научних радника: Александар Дедијер, Александар Деспић, Драгомир Виторовић, Михаило Љ.Михаиловић, Миленко Шушић, Братислав Ђурковић, Бранко Сеферовић, Миодраг Милошевић. Они су урадили елаборат и поставили да ИХТМ развија све научне, техничке и технолошке дисциплине и активности (развој фундаменталних, примењених и развојних истраживања) својствене и неопходне једној модерно конципираној научној и инжењеринг организацији способној да ствара основе за напредовање науке и технологије.

У ИХТМ је учињен озбиљан напор да се систематско развијање истраживачких капацитета и истраживање актуелне привредне и научне проблематике повеже са кретањем савремене науке. Пратећи технолошке новине од њихових извора у научном истраживању и тражећи оригиналне и ефикасне путеве за преношење тих новина у нашу средину, ИХТМ успешно афирмише науку као неопходну специјалност у хемијској и металуршкој индустрији.

Са оваквом структуром ИХТМ треба да постане и буде способан за остваривање свих елемената у систему активности које чине процес технолошког развоја. У оквиру ове макроструктуре ИХТМ треба да се развија као научноистраживачки институт у коме су међусобно повезана подручја активности.

ИХТМ организован као систем специјализованих научноистраживачких јединица

Зато је ИХТМ био организован као систем научно-истраживачких јединица, специјализованих за рад на истраживачкој и развојној проблематици у ужим подручјима науке, технологије и инжењерства
Развој ИХТМ-а може се видети и кроз приказано кретање броја запослених и броја истраживача у периоду 1961-1987. година, где се могу идентификовати три различита периода:

• ПЕРИОД - ФАЗА ИНТЕНЗИВНОГ РАСТА (1961-1973);
• ПЕРИОД - ФАЗА КРИЗЕ (1974-1981);
• ПЕРИОД - ФАЗА РЕВИТАЛИЗАЦИЈЕ (после 1982)

У првом периоду - фази интензивног раста - дошло је до снажног кадровског јачања и организационе стабилизације ИХТМ, тако да је број запослених порастао са 46 у 1961. години, на 402 запослена на почетку 1973. године, а број истраживача са 22 у 1961. години, на 206 у току 1973. године.

Треба напоменути да је, у овом периоду, статус сарадника са факултета оснивача у ИХТМ-у био исти као и осталих сарадника ИХТМ, тако да су они чинили око 40% састава истраживача. Већину руководиоца научноистраживачких јединица чинили су сарадници са факултета оснивача.

Други период - фаза кризе - дошао је као резултат отказа оснивачког уговора Технолошко-металуршког факултета, ООУР-изацијом научноистраживачких јединица, њиховим осамостаљивањем и једним делом њиховим изласком из система ИХТМ.

У периоду ревитализације дошло је до стабилизације највећег дела научноистраживачких јединица, дошло је до повећања научно-истраживачког кадра, који су показали способност за сагледавање праваца развоја појединих истраживачких и инжењерских активности.

После укидања ООУР-а, систем ИХТМ се стабилизовао и организационо и кадровски, па је данашња структура ИХТМ типична структура научноистраживачког института за рад у подручју високих технологија и за рад оријентисан на технолошки развој.

ИХТМ обавља конкретну реализацију на подручјима: органске хемије, електрохемије, катализе, микроелектронских технологија, полимерних материјала и макромолекулских једињења, биохемије и биотехнологије, специјалних материјала, монокристала, металургије и ливарства, инструменталне анализе, хемијског инжењерства, пројектовања и инжењеринга.

Реализација наведених подручја активности Научне установе ИХТМ одвија се преко пет специјализованих научноистраживачких центара:

• ИХТМ - Центар за хемију,
• ИХТМ - Центар за електрохемију,
• ИХТМ - Центар за катализу и хемијско инжењерство,
• ИХТМ - Центар за микроелектронске технологије и монокристале,
• ИХТМ - Центар за материјале и металургију
• ИХТМ - Центар за екологију и техноекономику

На основу сопствених технолошких решења, реализације освојених технологија и материјала у наведеним областима, истраживачке активности ИХТМ одвијају се и трансфером технологија у одговарајуће привредне организације или у сопственим микропогонима.

ИХТМ има непосредну сарадњу са Хемијским факултетом, Факултетом за физичку хемију, Технолошко-металуршким факултетом и Електротехничким факултетом Универзитета у Београду, са којима остварује заједничке научноистраживачке и истраживачко-развојне тимове. Поред истраживачко-развојног рада, ИХТМ учествује са сродним факултетима у образовању и усавршавању научноистраживачког кадра. Научноистраживачки кадар данас сачињава:

• 14 научних саветника (од тога 2 члана САНУ, 1 дописни члан САНУ и 1 члан Инжењерске академије)
• 16 виших научних сарадника
• 19 научних сарадника
• 30 магистара - истраживача-сарадника
• 45 истраживача (хемичара, физикохемичара, биохемичара, инжењера технологије, инжењера машинства, инжењера електротехнике,...)

Научни сарадници ИХТМ преко низа објављених публикација у еминентним страним часописима, посебним издањима (монографије и др.), као и редовним учешћем и публиковањем постигнутих научних резултата на одговарајућим међународним скуповима, дали су протеклом периоду значајан допринос у развоју научне мисли у областима делатности ИХТМ.

ИХТМ сарађује са више десетина Академија наука, Универзитета, истраживачких и развојних Института у целом свету. ИХТМ је отворена научноистраживачка и истраживачко-развојна институција која у областима делатности нуди сарадњу заинтересованим како домаћим тако и страним научноистраживачким, истраживачко-развојним и производним организацијама.

ИХТМ има преко 70 решења, производа и технологија које нуди за увођење нашој хемијској, базној, металуршкој и електронској индустрији.

Тако је од некадашње мале лабораторије основане “за преке санитетске потребе”, која је у току једног века била водећа лабораторија у Србији, израстао данашњи Институт за хемију, технологију и металургију, оспособљен за научноистраживачки рад у подручју високих технологија и за рад оријентисан на технолошки развој.

Историјски материјал прибавила Др Снежана Бојовић, дипл. хем.