Министарство просвете и науке Републике Србије
Врста пројекта:
Интегрална интердисциплинарна истраживања (ИИИ пројекат)
Трајање пројекта
2011. и даље
Координатор пројекта: Институт за медицинска истраживања Универзитета у Београду
Руководилац пројекта: Др Олгица Ђуркови-Ђаковић, научни саветники
Реализатори пројекта:
- Институт за хемију, технологију и металургију Универзитет у Београду
- Институт за медицинска истраживања Универзитета у Београду
- Медицински факултет Универзитета у Београду
- Медицински факултет Универзитета у Новом Саду
- Факултет ветеринарске медицине Универзитета у Београду
- Хемијски факултет Универзитета у Београду
Тема и циљ пројекта:
Циљ овог мултидисциплинарног пројекта који интегрише базична, примењена и развојна истраживања инфекција изазваних водећим апикомлексним патогенима јесте унапређење контроле токсоплазмозе и маларије, и то унапређењем терапијских опција као и развојем стратегије за превенцију инфекције, чиме ће допринети унапређењу контроле како на клиничком нивоу тако и на нивоу јавног здравља. Мобилизацијом критичне масе људских (17 доктора наука, укључујући двоје иностраних научника водећих у својим областима експертизе, и 7 доктораната) и материјалних ресурса (8 академских институција чиме је пројекту на располагању значајна опрема набављена углавном у последњих неколико година), на пројекту ће бити обављен значајан обим истраживања чији су очекивани резултати бројни и разнолики и обухватају распон од академских (научни радови и докторске тезе), резултата директно применљивих у клиници као и у области јавног здравља, до потенцијала за развој нoвих лекова. Научни значај планираних резултата је у доприносу познавању патогенезе маларије и токсоплазмозе. Базична истраживања метаболичких процеса и транспортних молекула укључених у ове доприносе разумевању комплексног односа који се успоставља између паразита и домаћина, и указују на потенцијална места деловања будућих лекова. Развој нових трансгених линија као и њихова карактеризација увећаће арсенал оруђа расположивих за идентификацију даљих терапеутика. Синтеза нових активних супстанци и евентуална идентификација оних са активношћу против P. falciparum и T. gondii представљаће по себи допринос репертоару хемиотерапеутика, уз огроман развојни потенцијал. Примењена истраживања имају непосредан клинички значај. Увођење нових дијагностичких метода (као што је молекуларна дијагностика маларије) представљаће допринос клиничком збрињавању ових болесника у Србији. Такође, у истом смислу ће бити корисно познавање генетичке варијабилности сојева T. gondii и P. falciparum који се изолују у Србији јер ће допринети лечењу адекватнијим избором лекова, али ће имати и шири значај јер доприносе познавању молекуларне мапе ових организама на нивоу региона, Европе и света. На крају, на основу познавања епидемиолошких параметара токсоплазмозе у Србији, укључујући локалне факторе ризика, и увида у инциденцу КТ у Србији, као резултат пројекта биће израђена стратегија националног програма превенције КТ као и Водич добре праксе за клинички менаџмент токсоплазмозе, који представљају директне развојне резултате у области јавног здравља. Добијени епизоотиолошки подаци указаће на путеве редукције анималних резервоара токсоплазмозе. Уз поменуто, очекиване резултате пројекта чини и седам планираних докторских дисертација (ПП1: И. Миловановић и М. Вујанић, ПП2: Т. Живковић, ПП3: З. Дакић, ПП4: И. Клун, И. Дунић, В. Ђокић), чији број указује на величину обима истраживања, као и на улогу коју подносилац пријаве и цео истраживачки тим пројекта имају у образовању младих истраживача.