IHTM PLAVI
Научна установа

Институт за хемију, технологију и металургију
Институт од националног значаја

grb BUУниверзитет у Београду

ИИИ 43010 “Модификације антиоксидативног метаболизма биљака са циљем повећања толеранције на абиотски стрес и идентификација нових биомаркера са применом у ремедијацији и мониторингу деградираних станишта”

Министарство просвете и науке Републике Србије

Врста пројекта:

Интегрална интердисциплинарна истраживања (ИИИ пројекат)

Трајање пројекта

2011. и даље

Координатор пројекта: Институт за мултидисциплинарна истраживањаУниверзитета у Београду

Руководилац пројекта: Др Соња Вељовић Јовановић, научни саветник

Реализатори пројекта:

  • Институт за хемију, технологију и металургију Универзитета у Београду
  • Институт за заштиту билја и животну средину у Београду
  • Институт за ратарство и повртарство у Новом Саду
  • Институт за општу и физичку хемију у Београду
  • Институт за мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду
  • Пољопривредни факултет Универзитета у Београду
  • Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду
  • Хемијски факултет Универзитета у Београду
  • Универзитет Едуконс

Партиципанти:

ЈП Електропривреда Србије
"Шуша" д.о.о

Тема и циљ пројекта:

С обзиром на досадашњу продуктивност тимова, који у оквиру овог пројекта формирају потпројекте, као и предложено ангажовање више од 20% младих истраживача, као резултат рада на пројекту очекује се објављивање приближно 30 радова категорије М21 и М22 у периоду 2011-2014. Један од кључних резултата основних истраживања биће карактеризација биомаркера оксидативног стреса на различитим организационим нивоима биљака. Симултано са праћењем примарног метаболизма (фотосинтетске активности и респирације) допринело би процени регулације антиоксидативног одговора (АО) и биоремедијацији деградираних земњишта. Мониторингом промена АО код самониклих и гајених биљних врста при деловању различитим абиотским стресорима омогућила би се употреба елиситора у циљу индуковања оксидативног стреса, при чему се очекује повећана толерантност биљака. Повећана толерантност биљака на абиотске стресоре очекује се након успостављања in vitro култура Ф1 генерације и проучавања материнског ефекта. Независно од начина формирања, овакве биљке могле би представљати биљке колонизаторе деградираних земљишта у процесу фиторемедијације. Важан резултат рада пројекта представљало би и оптимизовање и примена неколико нових методологија. Један од циљева пројекта је широка примена поларографске методе за одређивање антиоксидативне активности биљака прикупљеним са испитиваних станишта. Уз резултате биохемијске анализе, протеомике и детекције изоензимског профила ензима антиоксидативне заштите, важан резултат биће откривање улоге пектина и утицаја степена метилације карбоксилних група на сигналне процесе у ћелијском зиду биљака излаганих абиотском стресу. Значајан допринос разумевању антиоксидативног метаболизма у фундаменатлном смислу имаће и резултати који карактеришу сигнални пут између абсцисинске киселине и компонената антиоксидативног одговора. У сарадњи са партиципантима на пројекту, очекује се успешна биоремедијација земљишта загађеног металима, након површинске експлоатације угља и руда. У том циљу очекујемо успешно изоловање микроорганизама који деградирају органске полутанте загађених земљишта. Овде ће значајну улогу имати примена S.cerevisiae као модел организма за испитивање токсичности угљоводоника, фталних естара и тешких метала. Након успостављања изолованих сојева у култури, применом PCR методологије идентификоваће се гени за разградњу органских материја чиме ће се селектовати адекватни биоремедијатори. Тако би ДНK секвенца гена била архивирана у јавним банкама гена што би значајно помогло у дефинисању саме процедуре. Такође, коришћење микоризације као методе за успешно успостављање дрвенастих култура на деградираним земљиштима биће примењена на граничним подручјима, на отвореним коповима РБ “Колубара”. Дрвенасте биљке, претходно инокулиране специфичном врстом гљиве, знатно лакше ће подносити неповољне земљишне услове. Анализа сојева бактерија изолованих из аскокарпа тартуфа, као и идентификација њихове улоге у деградацији органских и неорганских фосфата и производњи биљних стимулатора раста је један од очекиваних резултата са практичном применом у ремедијацији дрвенастим биљкама.