IHTM PLAVI
Научна установа

Институт за хемију, технологију и металургију
Институт од националног значаја

grb BUУниверзитет у Београду

Биохемија и биотехнологија

Кроз дугогодишње истраживање у области биохемије и биотехнологије остварујемо изузетне резултате и то посебно у биоремедијацији, биотехнологији хране, биоматеријалима и биогоривима, а у циљу очувања животне средине уз уважавање принципа зелене хемије и инжењерства и концепта биотехнологије. Неколико производа, у чијем смо истраживању, развоју и пласирању на тржиште Републике Србије учествовали, победило је и на Такмичењима за најбољу технолошку иновацију. Организовани смо у неколико група.

Групу за микробиолошку хемију и биотехнологију (ГМБХ) чине наставници и истраживачи са Хемијског факултета и Центра за хемију ИХТМ-а, Универзитета у Београду. ГМБХ је основао покојни професор Јован Вучетић 1964. године. Од 2000. године руководилац групе је проф. др Мирослав М. Врвић са Хемијског факултета.

Области истраживања:

ГМБХ се бави истраживањима у следећим областима

  • изоловање и карактеризација микроорганизама;
  • продукција и карактеризација микробних биолошки активних супстанци (антибиотици, полисахариди, ензими, биосурфактанти);
  • проучавање и развој нових инфант формула са посебним својствима у односу на бифидогени ефекат и антиоксидациону активност;
  • проучавање и примена дејства тионских бактерија на сулфидне супстрате;
  • биодеградација и биотрансформација угљоводоника нафте и халогенованих органских супстанци;
  • примена биоремедијације у циљу елиминације опасних токсичних супстанци из животне средине;
  • екотоксикологија (Aliivibrio fisheri, Daphnia magna), тестови биодеградабилности;
  • развој нових материјала на бази биополимера за употребу у прехрамбеној индустрији и заштити животне средине.

Детаљније о ГМБХ: http://www.chem.bg.ac.rs/~gmbh/ 

Рад на терену
Рад у лабораторији
Обрада резултата
Презентација резултата

Група за експерименталну биохемију, ензимологију и биотехнологију (проф. Вујчића) се бави углавном двема групама ензима - хидролазама и оксидоредуктазама и њиховом применом у биотехнологији. Главни извори ових ензима су гљиве и бактерије (познати продуценти као и природни изолати) који их природно секретују или су генетски модификовани да производе рекомбинанте ензиме. Како су ензими из ове две класе главни ензими који се користе за искоришћавање биомасе, у циљу постизања заокруженог и одрживог процеса конверзије биомасе оријентисани смо ка продукцији, пречишћавању, карактеризацији и побољшању ензима. Иновативна ензимска решења потенцијално могу да унапреде ефикасно искоришћавање биомасе и тако значајно допринесу транзицији у био-засновану економију нуђењем технологија које не штете животној средини за добијање биогорива, вредних хемикалија и материјала из биомасе. Откривање и карактеризација нових ензима и процеса пружа основу за развој ензимске технологије за побољшану искористљивост обновивих сировина које су како агроиндустријске сировине тако и отпадни индустријски материјали.

Области истраживања:

  • Амилаза из Bacillus licheniformisкоја дигестује концентровани сирови скроб (нови развој у пољу добијања биоетанола из скроба).
  • Продукција индустријски важних ензима из Trichoderma sp.и Aspegillus sp. за добијање биоетанола и дијететских влакана.
  • Развијање софистицираних метода за идентификацију комплексности изоензимских форми у смеши ензима које производе микроби.
  • Стабилизација ензима техникама протеинског инжењеринга као и имобилизацијама на инертним носачима и/или хемијском модификацијом.
  • Праћење биолошке активности малих молекула кроз интеракције са DNA спектрофлуориметријским и електрофоретским методама.
  • Лаказе и пероксидазе које уклањају фенолна једињења и боје из отпадних вода и примена у деградацији лигнина.
primena strazivanja

 

Група ванр. проф. Радивоја Продановића се бави диригованом еволуцијом лигноцелулитичких ензима, у које спадају целобиозо дехидрогеназа, целулазе, лигнин и манган пероксидазе. Целобиозо дехидрогеназа припада оксидо-редуктазним ензимима и учествује у деградацији лигнинских компоненти заједно са лигнин односно манган пероксидазом. Целулазе учествују у деградацији целулозе, након чега се добијају целобиозне јединице које потом служе као супстрат целобиозо дехидрогенази. Диригованом еволуцијом поменутих ензима желимо да добијемо мутанте који це имати повећану активност према супстратима, али и повећану стабилност при различитим условима. Група се поред дириговане еволуције бави и high-throughput скринингом и протеинским инжењерингом.