Група за примењењу хемију и геохемију

На Инстититуту за хемију, технологију и металургију (ИХТМ) и на Хемијском факултету Универзитета у Београду (раније Природно математички факултет) истраживачку групу је основао академик Драгомир Виторовић (пок.) шесдесетих година двадесетог века. Резултатима геохемијских истраживања, која су се током неколико протеклих деценија истраживачког рада проширила и на хемију животне средине, значајно су допринели и професори др Петар Пфендт, др Мирјана Шабан (пок.), др Предага Полића (пок.), др Снежана Бајц, др Олга Цветковић, др Ксенија Стојановић и други. Руководилац групе данас је проф. др Бранимир Јованчићевић.

Чланови групе запослени у Центру за Хемију ИХТМ-а су др Олга Цветковић, научни саветник; др Александра Шајновић, виши научни сарадник; др Татјана Шолевић Кнудсен, виши научни сарадник; др Милица Кашанин–Грубин, научни сарадник; др Сања Стојадиновић, истраживач сарадник; Гордана Гајица, истраживач сарадник и Горица Веселиновић, истраживач сарадник.

Најважнија истраживачка област од оснивања групе је орагнска геохемија. На првом месту је истраживање структуре керогена, макромолекулске органске супстанце седиментних стена, на основу деградационих производа, затим проучавање порекла и геолошке историје нафте, као најважнијег фосилног горива на основу биомаркера, као и истраживања уљних шејлова и угљева (испитивање биомаркера, процеса ликвефакције).

Од почетка деведесетих година интензивно се у оквиру групе развијала и хемија животне средине. Чланови групе се сматрају оснивачима ове научне дисциплине у Србији. Испитују се сви аспекти хемије и заштите животне средине од органских загађујућих супстанци и различитих неорганских полутаната. То се пре свега односи на нафтна једињења и тешке метале. Органско геохемијска испитивања имају првенствено фундаментални карактер. Међутим, у исто време она су од користи и у проспекцијским истраживањима нафте и гаса. Апликативни каректер имају и истраживања угљева и уљних шејлова. На пример, проучавана је могућност примене уљних шејлова алексиначког басена у индустрији цемента и филера за асфалтне мешавине и ликвефакција домаћих угљева. У области животне средине освојен је поступак деградације флуида на бази PCB-а. У сарадњи са Рафинеријом нафте Панчево прихваћена су два патентна решења. Освојена је синтетиза катализатора за разградњу органских загађујућих супстанци у отпадним водама (за потребе Рафинерије Панчево), затим синтеза материјала на бази честица нано-димензија за примену у производњи микроталасних линкова и предложено је решење за сузбијање неповољних временских услова у циљу одрживог развоја.

Од свог оснивања па све до данашњих дана, групу карактерише врло јака сарадња са водећим научним иснтитуцијама из Немачке, САД-а, Русије, Француске, Данске, Велике Британије, Чешке Републике, Словачке, Словеније и др. Чланови групе су у више наврата боравили и радили у овим институцијама. Са колегама из ових држава објављени су бројни научни радови у реномираним научним часписима. У скорије време у групи су реализована, или су току, два TEMPUS пројекта Европске комисије и два билатерална пројекта, са Немачком и са Кином. Чека се одговор на неколико поднетих апликација. Имајући у виду интердисциплинарност истраживачких области, врло је јака сарадња и са другим факултетима и институтима из земље, као што су Пољопривредни, Машински, Технолошко-металуршки факултет, Институт Винча, као и сарадња са привредним организацијама. Будући да су органска геохемија и хемија животне средине уско повезане са геологијом, чланови групе сарађују са колегама са Рударско-геолошког факултета. Због тога су на свим досадашњим пројектима биле ангажоване и колеге са овог факултета Београдског универзитета. Међу њима су били и академици Марко Ерцеговац (пок.) и Видојко Јовић.

Из јаке међународне сарадње проистекла је активност чланова групе у различитим међународним организацијама. На пример, руководилац групе, професор Јовачнићевић је члан научног одбора Европске асоцијације за хемију животне средине. Потпредседник је Humboldt клуба Србије и подручни уредник часописа Environmental Chemistry Letters у издању Springera. Чланови групе за примењену хемију укључивали су се и у друштвене и управљачке активности. Академик Виторовић је био шеф Одсека за хемијске и физичко хемијске науке. Професори Пфендт, Полић и Јованчићевић су били декани Хемијског факултета. Ту дужност тренутно обавља проф. др Иван Гржетић, такође члан групе за примењену хемију. Др Олга Цветковић је члан одбора за акредитацију научно-истраживачких организација. Јованчићевић је био и председник Савета Факултета и продекан.

Чланови групе за примењену хемију организовали су бројне научне симпозијуме. Најважнији међу њима је Шести европски симпозијум органске хемије (ESOC-6) 1989. године и Шести европски конгрес хемије животне средине (EMEC-6) 2005. године. Оба ова симпозијума су одржана у Београду, а у организацији Српског хемијског друштва.

На располагању истраживачима су хроматографски инструменти (два GC-а, два GC-MS-а, два HPLC-а), калориметар и апарат за одређивање угљеника у воденим растворима (TOC), а међу највреднијим је таласно-дисперзивни рендгенско-флуоресцентни спектрометар (WD XRF).

Истраживачка група је врло успешна у публиковању радова. Приликом последње евалуације апликација за пројектни циклус од стране ресорног Министарства, пројекат ове групе је био рангиран на шесто место међу неколико стотина свих апликација и из природних и из друштвено-хуманистичких области.

Осим истраживања чланови групе активно учествују у образовању и формирању научних кадрова, као и ангажовање у редовној настави Хемијског, Рударско-геолошког, и Пољопривредног факултета о чему сведоче бројни одбрањени дипломски и мастер радови, раније магистарске тезе, и докторске тезе. Важно је истаћи да је група врло популарна медју младим хемичарима.

Група за хемију животне средине

• Др. Драгана Ђорђевић, научни саветник
• Др. Александар Поповић, редовни професор Хемијског факултета – Универзитета у Београду
• Др. Бојана Остојић, виши научни сарадник
• Др. Сања Сакан, виши научни сарадник
• Др. Дубравка Релић, доцент Хемијског факултета – Универзитета у Београду
• Мр. Александра Михајлиди – Зелић, истраживач сарадник