Честице различитих материјала са димензијама испод једног микрометра па све до 10 nm у пречнику у Центру се пре свега разматрају као материјал за мултифункционализацију сензорских структура. Наночестице проводних провидних оксида (transparent conductive oxides, TCO) као што су индијум калај оксид (ITO) и цинк оксид величине испод 50 nm биле су израђиване безводним поступком у органским растварачима унутар аутоклава. Ове наночестице биле су истраживане у контексту плазмонских хемијских сензора као алтернативни плазмонски материјал уместо метала који има предност смањених апсорпционих губитака, већих таласних дужина и плазма фреквенције подесиве нивоом допирања материјала примесама. Наночестице метала (сребро) произвођене су хемијским путем у раствору и коришћене су такође за плазмонику, у оквиру функционализације мембрана за хемијске сензоре. Трећи приступ изради наночестица подразумевао је коришћење финих млинова за производњу честица композитних магнетних материјала величине до 300 nm.