Naziv projekta: Peloidi u Srbiji: geohemijska karakterizacija, procena kvaliteta i ekosistemske usluge područja bogatih peloidima

Akronim projekta: PELAS

Vrsta projekta (finansijer/program): Fond za nauku Republike Srbije, PROMIS2023

Br. projekta: 11015

Trajanje projekta: 01.03.2024.–28.02.2026.

Internet prezentacija projekta: http://pelas.rs 

Naučne ustanove realizatori istraživanja:

• Univerzitet u Beogradu - Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM) – koordinacija
• Univerzitet u Beogradu – Hemijski fakultet
• Univerzitet u Beogradu – Poljoprivredni fakultet

Rukovodilac projekta: Dr Gordana Gajica

Učesnici projekta (istraživači):

Dr Jovana Roganović (Hemijski fakultet)
Dr Gorica Veselinović (Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju)
MSc Tijana Mutić (Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju)
MSc Emilija Vukićević (Hemijski fakultet)
MSc Dajana Janjušević (Poljoprivredni fakultet)

Peloidi su lekovita blata koja se od davnina širom sveta koriste u peloterapiji. Predstavljaju složenu mešavinu sitnozrnih prirodnih materijala geološkog i/ili biološkog porekla i mineralne vode. Mogu se formirati u rečnim, močvarnim, jezerskim i morskim sredinama sedimentacije, kao rezultat vulkanskih i hidrotermalnih aktivnosti.

Specifičnosti peloida zavise od interakcije neorganskog i organskog dela peloida sa mineralnom vodom tokom procesa sazrevanja, kao i samih fizičko- hemijskih karakteristika polaznog čvrstog materijala i mineralne vode. Zavisno od svojih toplotnih, hemijskih i mehaničkih svojstava, mogu se koristiti u terapeutske, kozmetičkei relaksacione svrhe.

Peloidi se smatraju ekonomski vrednim i obnovljivim prirodnim resursom. Upotreba hladnih i toplih mineralnih izvora u Srbiji poznata je još od rimskog doba. Savremeni razvoj banja počeo je između dva svetska rata i traje I danas. Iako su peloidi korišćeni u terapijske svrhe od davnina, saznanja o njima su ograničena, posebno u Srbiji.

Opšti cilj PELAS projekta je detaljna fizičko-hemijska, geohemijska i eko-hemijska karakterizacija peloida koji se koriste u banjama Srbije, iz tri glavna razloga: utvrđivanje svojstava peloida, procena njihove podobnosti za upotrebu I procena ekosistemskih usluga banjskih područja. U okviru PELAS projekta biće analizirani peloidi iz 15 banja u Srbiji.

Naziv projekta: Pametna nalepnica za sisteme za podršku vitalnih funkcija

Akronim projekta: SP4LIFE

Vrsta projekta (finansijer/program): NATO Nauka za mir i bezbednost

Br. projekta: G5825

Trajanje projekta: 36 meseci

Internet prezentacija projekta: https://www.um.sav.sk/SP4LIFE 

Naučne ustanove realizatori istraživanja:

• Univerzitet u Beogradu - Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM) – partnerski rukovodioc
• Institut za merne nauke Slovačke akademije nauka, Slovačka - rukovodioc
• Univerzitet Libre Brisel, Belgija
• Univerzitet „Sveti Kirilo i Metodije“, Skopje, Severna Makedonija
• Fakultet za medicinu Komenius univerziteta, Bratislava, Slovačka

Rukovodilac projekta: dr Milan Tyšler, Slovačka

Učesnici projekta (istraživači): dr Marko Spasenović, Stefan Ilić, Teodora Vićentić

Rano otkrivanje i brzi odgovor na fizičke anomalije kao što su one koje se odnose na respiratorni i kardiovaskularni sistem je prva linija odbrane za smanjenje žrtava i povećanje bezbednosti operativnog osoblja i civila. Nosiva senzorska platforma razvijena u ovom projektu povećaće sposobnost detekcije i kontrasta gore navedenih poremećaja na najmanje 90% pouzdanosti u smislu ispravne klasifikacije poremećaja, istovremeno smanjujući vreme detekcije na red minuta. Takođe, platforma koja ima takve karakteristike i principe rada može pomoći u stvaranju novog alata za suprotstavljanje i sanaciju efekata izloženosti različitim kritičnim situacijama. Ovaj prototip uređaja nalik na nalepnicu takođe omogućava procenu iznenadnog pogoršanja zdravstvenog stanja žrtve nakon različitih vrsta napada. Kontinuirano merenje i analize vitalnih parametara žrtve i izračunavanje izvedenih vitalnih parametara u realnom vremenu će revolucionirati otkrivanje kritičnih promena u zdravstvenom stanju žrtve nakon početne trijaže. Ekipe za hitne slučajeve bolje će razumeti dinamiku situacije na licu mesta, odrediti prioritete aktivnosti i pravovremeno upravljati resursima kako bi ukazale pomoć onima kojima je potrebna.

Naziv projekta: Ograničeni molekulski sistemimi: Nove Generacije Materijala

Akronim projekta: COSYES

Vrsta projekta (finansijer/program): Agencia Estatal de Investigación (Madrid, ES) /Шпански иновациони пројекат

Br. projekta:  PID2020-117605GB-I00

Trajanje projekta: 2021-2025 (4 godine)

Internet prezentacija projekta: https://cosyes.csic.es 

Naučne ustanove realizatori istraživanja:

• Univerzitet u Beogradu - Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM), predstavnik za Srbiju
• Univerzitet u Madridu-CSIC, Španija
• Univerzitet u Bolonji, Italija
• EPFL-Lozana, Švajcarska
• UFS-Južna Afrika
• Univerzitet Santiago de Kompostela, Španija
• Univerzitet Nicolaus Copernicus, Poljska
• Univerzitet Gustave Eiffel, Francuska 

Rukovodilac projekta:

María Pilar de Lara-Castells, AbinitSim Unit, IFF-CSIC-Madrid, Spain

Učesnici projekta (istraživači):

María Pilar de Lara-Castells (AbinitSim Unit, IFF-CSIC-Madrid, Spain)
Sonja Grubišić (Univerzitet u Beogradu - Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju- IHTM, predstavnik Srbije na projektu)
Cristina Puzzarini (University of Bologna, Italy)
Jiří Vaníček  (Swiss Federal Institute of Technology Lausanne, Switzerland)
Lyudmila Moskaleva (Free State University, South Africa)
Berta Fernández Rodriguez, University of Santiago de Compostela, Spain
Piotr Zuchowski (Nicolaus Copernicus University, Poland)
Alexander O. Mitrushchenkov (Université Gustave Eiffel, France)

COSYES projekat se bavi ograničenim molekulskim sistemima, obuhvatajući pored prostorno ograničenih struktura u obliku kaveza i/ili situacije pod pritiskom, uključujući i čvrsta ili tečna okruženja, kao i efekte elektromagnetnih polja. Cilj projekta je da obezbedi teorijski ili eksperimentalno dobru osnovu za predviđanje, kontrolu i modifikaciju svojstava i ponašanja specifičnih ograničenih molekularnih sistema kako za potrebe fundamentalnih istraživanja tako i za njihove korisne tehnološke primene (od čistih katalizatora i fotokatalizatora do dvodimenzionalnih 2D materijala ). Metode modeliranja koje će se koristiti su metode prvog principa, molekulska dinamika, atomska teorija i odabrani eksperimenti na kritičnim molekularnim sistemima u različitim okruženjima kao što su površina tehnološki relevantnih nanomaterijala, nanokapljice helijuma i unutrašnjost ugljeničnih nanocevi, uključujući izlaganje različitom pritisku i temperaturi. Ova istraživanja će biti sprovedena kroz blisku saradnju sa eksperimentalnim grupama svetske klase, kao i sa međunarodnom mrežom eksperata  specijalizovanih za potrebne kompjuterske simulacije.

Naziv projekta: Obnavljanje otpadnih anoda iz hidrometalurgije za izdvajanje kiseonika i njihova poboljšana aktivnost za elektrolizu vode i obradu otpadnih voda i remedijaciju zemljišta

Akronim projekta: OxyRePair

Vrsta projekta (finansijer/program): Fond za nauku RS, Zleni program saradnje nake i privrede

Br. projekta: 6666

Trajanje projekta: 2023-2025

Internet prezentacija projekta: https://oxyrepair.rs 

Naučne ustanove realizatori istraživanja:

• Univerzitet u Beogradu - Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM) – koordinacija
• Univerzitet u Beogradu - Fakultet organizacionih nauka
• Državni univerzitet u Novom Pazaru
• Inovacioni Centar Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu
• Fakultet tehničkih nauka Kosovska Mitrovica
• Agronomski fakultet Čačak
• Rheinisch-Westfälische Technische Hochschule Aachen, Institut für Metallurgische Prozesstechnik und Metallrecycling (IME)

Rukovodilac projekta: Vladimir Panić

Učesnici projekta (istraživači): Jasmina Stevanović (IHTM), Zoran Radojičić (UB-FON), Gavrilo Šekularac (IHTM), Miroslav Pavlović (IHTM), Marijana Pantović Pavlović (IHTM), Katarina Božić IHTM), Enisa Selimović (DUNP), Diana Dolićanin Đekić (FTNKM), Maja Stevanović (ICTMF), Marija Mihailović (IHTM), Aleksandar Šebeković (DUNP), Miroslav Spasojević (UK-AFC), Srećko Stopić (RWTH-IME).

Predmet istraživanja je inovativna tehnološka procedura za potpunu obradu i reparaciju otpadnih titanijumskih elektroda iz industrijskih hidrometalurških procesa sa sporednom reakcijom oksidacije vode uz utrošak električne energije. Rezultati istraživanja ponudiće domaćem i regionalnom industrijskom okruženju tehnologiju za obnovu otpadnog elektrodnog resursa. U ovom trenutku, obrada i obnova elektroda zahtevaju znatne troškove. Postupak proizvodnje elektroda će po prvi put biti operaciono optimizovan kako bi se predvideli parametri proizvodnje bilo kog oblika elektrode koji zahtevaju specifični procesi. Istraživanjima će se postaviti dva ključna koraka proizvodnje: mehanička reparacija titanijuma i formulacija aktiviranja za efikasnu oksidaciju vode. Postavka će biti usko povezana sa glavnim ciljem operacionih istraživanja: predviđanje uslova svakog pojedinačnog koraka kako bi se dostigao prihvatljiv radni vek obnovljenog elektrodnog resursa za ekonomski prihvatljiv postupak proizvodnje. Deaktivirane elektrode se akumuliraju kao procesni otpad i zauzimaju proizvodni prostor. Rezultati projekta će omogućiti kompanijama da zatvore krug upotrebe elektroda optimizovanom tehnologijom na licu mesta. Projektne aktivnosti će predložiti specifične procedure za dato proizvodno okruženje kako bi se produžio radni vek elektrode. Osnovna vrednost inovativne tehnologije projekta jeste njena široka primena: za procese katodne zaštite čeličnih konstrukcija od korozije, tretman industrijskih otpadnih voda i elektroliza vode za skladištenje „zelenog“ vodoničnog goriva iz obnovljivih izvora energije.