У Центру се већ више година истражује концепт наноплазмонских сензора хемијских и биолошких агенса. У овом контексту такође је разматрана употреба плазмонских метаматеријала за сензоре. Идеја овог концепта је да се метал-диелектрични нанокомпозити карактеристичних димензија много мањих од радне таласне дужине употребљавају као сензор промене индекса преламања услед адсорбовања слоја мереног агенса. Године 2007. Центар је публиковао у часопису Journal of Optics рад о примени оваквих наноструктурира за хемијске односно билошке сензоре. Овакви сензори пружају значајне могућности побољшања у поређењу са конвенционалним сензорима базираним на површинским плазмонима поларитонима, као што су побољшање осетљивости и селективности и већи избор механизама за спрезање са испитним снопом односно очитавање сигнала. Предложен је концепт "катализатор плус" који представља структуру са двојном функцијом где диелектрични део метаматеријала истовремено представља пору за повећање ефективне површине за адсорпцију.

        Посебно се разматра интеграција сензорских структура са композивним мембранама односно наномембранама као сепараторима, филтрима и преконцентраторима за наноплазмонске сензоре. При томе се функционализација постиже наночестичним пунилима, ламинацијом и модификацијом геометрије. Важан фактор је формирање нанопора у материјалу ради повећања ефективне површине за адсорпцију. У исту сврху разматрана је употреба нових материјала као што су метал органске структуре (metalorganic frameworks), графен као квази-дводимензионални плазмонски материјал и др. Крајњи циљ је израда побољшаних хемијских и биолошких сензора са применљивошћу у електропривреди, индустрији, зашгити околине и биомедицини.