Pristup tabeli moguć je samo sa @ihtm.bg.ac.rs Google naloga, ukoliko ne možete da otvorite fajl, molimo vas da proverite sa kog naloga ste pokušali pristup. Ukoliko ni sa IHTM nalogom ne možete da pristupite obratite se odgovornim osobama za web-stranicu Instituta.
Srpski naziv
Istraživač pripravnik
Istraživač saradnik
Naučni saradnik
Viši naučni saradnik
Naučni savetnik
Engleski naziv
Junior Research Assistant
Research Assistant
Research Associate
Senior Research Associate
Principal Research Fellow
Srpski naziv
Stručni saradnik
Viši stručni saradnik
Stručni savetnik
Engleski naziv
Technical Associate
Senior Technical Associate
Principal Technical Associate
History of ICTM
Tekst pripremio Dr Žarko Jovanović, naučni savetnik, nekadašnji direktor IHTM
SOVETU KNjAŽESTVA SRBSKOG
Ja sam odobrio i na izvršenje poslao zaključenje Soveta odp 19 tek. mes N° 1693 da se pri Popečiteljstvu vnutreni Dela u odelenu Saniteta ustanovi jedna mala laboratorija i otvori jedno zvanie Praviteljstvenog Kemika s godišnjom platom od 600 talira n° 4782
21. oktobra 1859. god
Miloš Obrenović
u Beogradu
Knjažeskij Predstavitel
Popečitelj Inostr. Dela
Palkovnik Kavaler
I. V. Raković
Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM) osnovan 1961. godine od strane Izvršnog veća NR Srbije, tri fakulteta Univerziteta u Beogradu (Prirodno-matematički, Tehnološko-metalurški, Farmaceutski) i četrnaest radnih organizacija sa cele teritorije Srbije, nastavio je tradicije Državne hemijske laboratorije, koju je 1859. godine osnovao Knez Miloš Obrenović.
Ipak, počeci hemije u Srbiji znatno su stariji. Još 1833. godine Knez Miloš Obrenović je počeo da šalje srpske mineralne vode na analiziranje u Beč da se “ustanovi za koje bolesti se mogu koristiti, kao i sa kojim od tih mineralnih voda se mogu lečiti nerotkinje”, a već od 1837. godine analize srpskih mineralnih voda vrše se u Državnoj apoteci od strane državnog apotekara Pavla Ilića. Pavle Ilić je, pored apotekarskih poslova, obavljao i druge poslove i bio jedini čovek sa tim znanjima, pa kada je Knez Miloš Obrenović “ustanovio” 1859. godine “Državnu hemijsku laboratoriju” za izvršavanje prekih sanitetskih potreba”, za prvog državnog hemičara postavio je Pavla Ilića, bivšeg državnog apotekara.
Postoji i anegdota kako je Knez Miloš došao na ideju da osnuje Državnu Hemijsku laboratoriju. Naime, Knez Miloš Obrenović, kao bogat čovek, posedovao je više konja, a u svojoj službi imao je i “knjaževskog” opančara. Dešavalo se da povremeno dođe do uginuća konja, a da ovaj prethodno nije pokazivao znake oboljenja. Kako se Knez Miloš u poznijim godinama često nalazio u Beču, o ovom svom problemu razgovarao je sa viđenijim ljudima, i oni su rekli da postoje “neki hemičari”, koji bi možda mogli da mu taj problem reše. Prvom prilikom kada je konj uginuo, Knez Miloš je dao nalog da se utroba konja pošalje u Beč. Uskoro je dobio odgovor da je konj uginuo jer je otrovan ćirišom, koji je služio kao lepak za kožu za opanke. Bilo je sada jasno da je konje trovao “knjaževski opančar”. Kako je opančar završio nije poznato, ali je navodno posle toga Knez Miloš Obrenović dao da se osnuje Državna hemijska laboratorija “u kojoj bi se vršile sudske ekspertize i analize mineralnih voda”.
Prvi državni hemičar Pavle Ilić je 1861. godine dao zakletvu da će poslove državnog hemičara obavljati valjano. Državna hemijska laboratorija nalazila se prvo u prostorijama Državne apoteke, a zatim u laboratoriji Liceja. 1882. godine na uglu Kralja Milutina i Njegoševe ulice podignuta zgrada za potrebe Državne hemijske laboratorije. Bila je to, u to vreme, prostrana i moderna građevina. Sprat je dograđen 1928. godine. Zgrada je podignuta da bude mesto gde će biti “skup svih hemičara Srbije”. U svom trajanju od preko jednog veka, u ovoj zgradi se odvijao život hemije i odslikavao ne samo razvoj hemije, već i razvoj srpske kulturne istorije u opšte. U ovoj zgradi osnovano je Srpsko hemijsko društvo i u njoj je održavalo svoje sastanke sve do Prvog svetskog rata. Preko sto godina zgrada Državne hemijske laboratorije služi hemiji.
Od osnivanja Državne hemijske laboratorije (1859) pa sve do smrti (1871) upravnik je bio Pavle Ilić. Kraće vreme kao državni hemičar radio je apotekar Alojz Helih (1872-1873). Godine 1872. prvi put se tražilo da državni hemičar bude i magistar farmacije i doktor hemije. 1873. godine za državnog hemičara izabran je dr Ferdinand Šems, koji je završio farmaciju i odbranio doktorsku disertaciju iz hemije u Beču 1870. godine. Dr Ferdinand Šems je vršio sudsko-hemijske i sudsko-medicinske analize, kao i razne druge analize, koje su mu davala različita ondašnja ministarstva. Dr F. Šems je po prestanku mandata upravnika i dalje radio u Državnoj hemijskoj laboratoriji, a 1893. godine je penzionisan.
Godine 1881. otvoreno je mesto za još jednog državnog hemičara. Na konkursu raspisanom aprila iste godine, navedeni su zadaci državnog hemičara: “Dužnost je državnog hemičara da izvršuje analize sudsko-hemijske, sanitetsko-policijske i higijensko-hemijske, da izvršuje vizitaciju sviju radnji sa hemikalijama i da retaksira recepise lekova izdatih na račun javnih zavoda”. Iste godine za državnog hemičara izabran je dr Otmar Felker. 1884. godine na rad u Državnu hemijsku laboratoriju primljen je dr Marko Leko.
U novoj zgradi Državne hemijske laboratorije (1882) u početku su postojala dva odeljenja. Jedno je bilo za higijenske i sanitetsko-policijske analize, a drugo za sudske analize. Do 1894. godine ova dva odeljenja radila su posebno, skoro nezavisno jedna od drugog. Tek 1894. godine, kada je za upravnika postavljen dr Marko Leko ova dva odeljenja su spojena, dobila su zajedničku administraciju i zajedničku biblioteku.
U poslednjim godinama prošlog veka Državna hemijska laboratorija bila je najurednija hemijska laboratorija u Srbiji, a stranci su tvrdili da se može uporediti sa najpoznatijim univerzitetskim laboratorijama u Evropi.
Pored hemijsko-sudskih i sanitetskih analiza, koje su obuhvatale analize drobova, krvnih mrlja, mrlja od sperme, lekova, otrova, vode za piće, hrane, začina, u laboratoriji su ispitivani i poljoprivredni proizvodi, zemlja, tkanine, boje, ulja, rude, metali, legure, ugljevi, parafinski škriljci, voda za industrijsku upotrebu, voštane sveće, hartija, zapaljivi predmeti, lažni novac, i drugo.
Vremenom je Državna hemijska laboratorija dobijala karakter opšte laboratorije za sve grane primenjene hemije.
UKAZ POPEČITELJSTVU VNUTRNI DELA
Na predstavlenje Popečiteljstvu vnutreni dela odl. 29 pr. Sn° 1814 postavljaem Pavla Ilić, bivš. apotekara za Praviteljstvenog Hemika
Vn° 4955
21. oktobra 1859. god
Miloš Obrenović
u Beogradu
Knjažeskij Predstavitel
Popečitelj Inostrani Dela
Palkovnik Kavaler
I. V. Raković
Ja, Pavle Ilić stupajući u državnu službu zaklinjem se svemogućim Bogom, pred svetim krstom i na Evangelije, da ću vladašnjem Knjazu Mihajlu M. Obrenoviću III, veran biti, da ću se Ustava, Zakona i Uredaba Zemaljskih pridržavati, da ću moje zvanične dužnosti po uredbenim propisima i zakonskim kanonima predpostavljenimi vlasti točno, revnosno, i savesno odpraljati; da ću zvaničnu tajnu tvrdo hraniti, i da ću se svakog dela kloniti koje bi interesima Praviteljstva i naroda protivno bilo, i tako da mogu o tom odgovor dati na njegovom strašnom sudu.
2og Marta 1861 God.
Pavle Ilić
Beogradu
Zbog ratnih prilika Državna hemijska laboratorija je 1914. godine, pod rukovodstvom dr Marka Leka, premeštena u Niš gde je radila godinu dana. Zbog okupacije Srbije rad u laboratoriji je prekinut, a novembra 1918. godine rad u Državnoj hemijskoj laboratoriji je nastavljen u Beogradu u staroj zgradi.
Marko Leko je najduže vreme bio upravnik Državne hemijske laboratorije (1894-1920) i visoki ugled koji je ova institucija imala, kako u Srbiji, tako i u Evropi, njegova je zasluga.
Posle Prvog svetskog rata činjeni su napori da se rad u Državnoj hemijskoj laboratoriji bolje organizuje, zbog stanja koje je zatečeno posle rata. U isto vreme u okviru novoosnovanog Centralnog higijenskog zavoda osniva se hemijsko odeljenje. S obzirom da su to bile početne godine higijenske službe u Srbiji i da su postojale objektivne i subjektivne teškoće (nedostatak stručnog kadra, laboratorijske opreme i dr.), 1931. godine Zakonom o banskoj upravi u sastav Hemijskog odeljenja Centralnog higijenskog zavoda “ušla je jedna od najstarijih medicinskih ustanova - Državna hemijska laboratorija, koja je imala dugogodišnju tradiciju, stručni kadar i opremu”. I ako je ovim aktom izgubila samostalnost Državna hemijska laboratorija zadržala je nepromenjenu organizaciju rada i svoju delatnost i dalje obavljala u zgradi Državne hemijske laboratorije.
Godine 1944. Državna hemijska laboratorija prelazi u sastav Naučno-istraživačkog instituta Centralne direkcije medicinske proizvodnje.
Godine 1948. Srpska akademija nauka preuzela je pravo osnivača nad ovim Naučno-istraživačkim institutom i organizovala ga u Hemijski institut Srpske akademije nauka.
U prvi Naučni savet Instituta ušli su Dr Miloš Mladenović, Dr Panta Tutunxić i Dr Đorđe Stefanović, a godinu dana kasnije Dr Momčilo Mokranjac i Dr Pavle Trpinac. U institutu su sarađivali i drugi univerzitetski saradnici kao Dr Vukić Mićović, Dr Aleksandar Damanski.
Saradnici instituta bili su: Dr Jelena Đorić, Aleksandar Horovic, Miroslav Mijović (od 1948.), Jelena Bojanović (1949.), Bogdan Medaković, Mileva Obradović, Miomirka Parezanović, Aleksandar Sutilov i Mihajlo Lj.Mihajlović (1950.), Milica Liler, Olivera Nikolić, Dušan Đorđević i Đura Kosanović (1951.), Paula Putanov i Vera Vanđel (1952).
Dr Jelena Đorić je prva žena doktor hemije u Srbiji. Doktorirala je u Francuskoj, a radni vek završila u IHTM-u.
U hemijskom institutu SAN radilo se u okviru više naučno-istraživačkih problema: analiza mineralnih voda, proučavanje binarnih sistema, ispitivanje mikroelemenata u našim ugljevima, sinteza TBC bakteriostatičkih jedinjenja, proučavanje celuloze i njenih derivata (naročito dobijanje estara celuloze), oksidacije pomoću olovo-tetraacetata, redukcije pomoću litijum-aluminijumhidrida, ispitivanje redukcionih sposobnosti bisamida, analiza opijuma i alkaloida, hemijsko proučavanje smola, ispitivanja biljaka, prerada kožastog azbesta iz Stragara i drugo.
Hemijski institut Srpske akademije nauka, posle šest godina rada, na osnovu Odluke Izvršnog veća NR Srbije, proglašen je za ustanovu sa samostalnim finansiranjem - Hemijski institut.
DELOKRUG RADA HEMIJSKOG INSTITUTA
ZADACI SU BILI I:
Naučno osoblje postavljano je putem konkursa, koji je raspisivao Savet instituta, a izbor naučnih saradnika, stručnih saradnika i asistenata bio je punovažan posle potvrde Saveta za kulturu NR Srbije.
Institut je mogao imati honorarne službenike i spoljne saradnike. Institut se finansirao na osnovu predračuna prihoda i rashoda koji su činili sastavni deo buxeta NR Srbije, kao posebni prilog, a odobravao se zajedno sa buxetom. Sopstvene prihode institut je ostvarivao od radova koje je vršio za ustanove i preduzeća, po posebnim sporazumima, i od raznih vanrednih prihoda. Prodajne cene svojih usluga institut je formirao slobodno.
Krajem 50-tih i početkom 60-tih godina stekli su se uslovi za osnivanjem institucije republičkog značaja sa glavnim ciljem da pokreće naučnoistraživačke i razvojne aktivnosti za potrebe hemijske industrije i metalurgije SR Srbije, pa je tako 1961. godine došlo do osnivanja Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.
Formiranje Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju je nastalo kao rezultat saznanja da se ozbiljniji napredak u razvoju hemijske i metalurške proizvodnje ne može ostvariti bez razvijenog i efikasnog naučno-istraživačkog rada, da se efikasan naučno-istraživački rad ne može ostvariti bez koncentracije i specijalizacije naučno-istraživačkih kadrova i opreme, kao i saznanja da Srbija i posebno Beograd raspolažu značajnim kadrovskim potencijalom za istraživanja u domenu hemijskih, fiz.hemijskih, hemijsko-inženjerskih i metalurških nauka, čije bi organizovanje moglo značajno da poveća šanse Srbije za razvoj sposobnosti za vršenje efikasnog razvoja u hemiji i metalurgiji.
Zadatak da urade elaborat o opravdanosti osnivanja IHTM-a, dobilo je osam mladih naučnih radnika: Aleksandar Dedijer, Aleksandar Despić, Dragomir Vitorović, Mihailo Lj.Mihailović, Milenko Šušić, Bratislav Đurković, Branko Seferović, Miodrag Milošević. Oni su uradili elaborat i postavili da IHTM razvija sve naučne, tehničke i tehnološke discipline i aktivnosti (razvoj fundamentalnih, primenjenih i razvojnih istraživanja) svojstvene i neophodne jednoj moderno koncipiranoj naučnoj i inženjering organizaciji sposobnoj da stvara osnove za napredovanje nauke i tehnologije.
U IHTM je učinjen ozbiljan napor da se sistematsko razvijanje istraživačkih kapaciteta i istraživanje aktuelne privredne i naučne problematike poveže sa kretanjem savremene nauke. Prateći tehnološke novine od njihovih izvora u naučnom istraživanju i tražeći originalne i efikasne puteve za prenošenje tih novina u našu sredinu, IHTM uspešno afirmiše nauku kao neophodnu specijalnost u hemijskoj i metalurškoj industriji.
Struktura osnovnih aktivnosti IHTM
Područja istraživačkih i razvojnih aktivnosti IHTM
Sa ovakvom strukturom IHTM treba da postane i bude sposoban za ostvarivanje svih elemenata u sistemu aktivnosti koje čine proces tehnološkog razvoja. U okviru ove makrostrukture IHTM treba da se razvija kao naučnoistraživački institut u kome su međusobno povezana područja aktivnosti.
IHTM organizovan kao sistem specijalizovanih naučnoistraživačkih jedinica
Zato je IHTM bio organizovan kao sistem naučno-istraživačkih jedinica, specijalizovanih za rad na istraživačkoj i razvojnoj problematici u užim područjima nauke, tehnologije i inženjerstva
Razvoj IHTM-a može se videti i kroz prikazano kretanje broja zaposlenih i broja istraživača u periodu 1961-1987. godina, gde se mogu identifikovati tri različita perioda:
Kretanje broja zaposlenih i broja istraživača u IHTM (1961-1987)
Kretanje broja istraživača, doktora i magistara nauka
U prvom periodu - fazi intenzivnog rasta - došlo je do snažnog kadrovskog jačanja i organizacione stabilizacije IHTM, tako da je broj zaposlenih porastao sa 46 u 1961. godini, na 402 zaposlena na početku 1973. godine, a broj istraživača sa 22 u 1961. godini, na 206 u toku 1973. godine.
Treba napomenuti da je, u ovom periodu, status saradnika sa fakulteta osnivača u IHTM-u bio isti kao i ostalih saradnika IHTM, tako da su oni činili oko 40% sastava istraživača. Većinu rukovodioca naučnoistraživačkih jedinica činili su saradnici sa fakulteta osnivača.
Drugi period - faza krize - došao je kao rezultat otkaza osnivačkog ugovora Tehnološko-metalurškog fakulteta, OOUR-izacijom naučnoistraživačkih jedinica, njihovim osamostaljivanjem i jednim delom njihovim izlaskom iz sistema IHTM.
U periodu revitalizacije došlo je do stabilizacije najvećeg dela naučnoistraživačkih jedinica, došlo je do povećanja naučno-istraživačkog kadra, koji su pokazali sposobnost za sagledavanje pravaca razvoja pojedinih istraživačkih i inženjerskih aktivnosti.
Posle ukidanja OOUR-a, sistem IHTM se stabilizovao i organizaciono i kadrovski, pa je današnja struktura IHTM tipična struktura naučnoistraživačkog instituta za rad u području visokih tehnologija i za rad orijentisan na tehnološki razvoj.
IHTM obavlja konkretnu realizaciju na područjima: organske hemije, elektrohemije, katalize, mikroelektronskih tehnologija, polimernih materijala i makromolekulskih jedinjenja, biohemije i biotehnologije, specijalnih materijala, monokristala, metalurgije i livarstva, instrumentalne analize, hemijskog inženjerstva, projektovanja i inženjeringa.
Realizacija navedenih područja aktivnosti Naučne ustanove IHTM odvija se preko pet specijalizovanih naučnoistraživačkih centara:
Na osnovu sopstvenih tehnoloških rešenja, realizacije osvojenih tehnologija i materijala u navedenim oblastima, istraživačke aktivnosti IHTM odvijaju se i transferom tehnologija u odgovarajuće privredne organizacije ili u sopstvenim mikropogonima.
IHTM ima neposrednu saradnju sa Hemijskim fakultetom, Fakultetom za fizičku hemiju, Tehnološko-metalurškim fakultetom i Elektrotehničkim fakultetom Univerziteta u Beogradu, sa kojima ostvaruje zajedničke naučnoistraživačke i istraživačko-razvojne timove. Pored istraživačko-razvojnog rada, IHTM učestvuje sa srodnim fakultetima u obrazovanju i usavršavanju naučnoistraživačkog kadra. Naučnoistraživački kadar danas sačinjava:
Naučni saradnici IHTM preko niza objavljenih publikacija u eminentnim stranim časopisima, posebnim izdanjima (monografije i dr.), kao i redovnim učešćem i publikovanjem postignutih naučnih rezultata na odgovarajućim međunarodnim skupovima, dali su proteklom periodu značajan doprinos u razvoju naučne misli u oblastima delatnosti IHTM.
IHTM sarađuje sa više desetina Akademija nauka, Univerziteta, istraživačkih i razvojnih Instituta u celom svetu. IHTM je otvorena naučnoistraživačka i istraživačko-razvojna institucija koja u oblastima delatnosti nudi saradnju zainteresovanim kako domaćim tako i stranim naučnoistraživačkim, istraživačko-razvojnim i proizvodnim organizacijama.
IHTM ima preko 70 rešenja, proizvoda i tehnologija koje nudi za uvođenje našoj hemijskoj, baznoj, metalurškoj i elektronskoj industriji.
Tako je od nekadašnje male laboratorije osnovane “za preke sanitetske potrebe”, koja je u toku jednog veka bila vodeća laboratorija u Srbiji, izrastao današnji Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, osposobljen za naučnoistraživački rad u području visokih tehnologija i za rad orijentisan na tehnološki razvoj.
Through the "Serbia Accelerating Innovation and Entrepreneurship Project – SAIGE", our Institute is undergoing a comprehensive transformation. This process is part of a broader reform program of scientific institutes in Serbia, in partnership with the World Bank and the European Union, under the auspices of the Ministry of Science, Technological Development and Innovation of the Republic of Serbia.
ICTM is in the third group of institutes, which, within the SAIGE project, aim to strengthen their capacities, improve their work and modernize organizational structures, with the help of international expertise and support, training and professional development. The transformation process also seeks to enhance research excellence, stimulate innovation and technology transfer, and strengthen national and international cooperation. ICTM began this process in November 2022.
According to the transformation plan:
"The transformation vision of the ICTM is to turn into an institute with strong linkages with the national and international industry through its cutting-edge R&D innovation technology transfer activities that bring high-value-added solutions to the market and society."
The main goals of our transformation are:
Increasing scientific excellence: Improving the quality of research and productivity.
Developing technology transfer: Establishing a system for research commercialization and intellectual property protection.
Financial diversification: Increasing external funding sources to reduce reliance on state budget funds.
Internationalization: Strengthening cooperation with national, regional, and international partners.
Our path within the transformation process includes:
Short-term plan (3 years): Organizational reform, adoption and implementation of the Strategy and Action Plan, establishment of mechanisms and improvement of technology transfer, establishment of key mechanisms to support researchers, improvement of internal communication, connecting administrative and research staff, strengthening human capacities.
Medium-term plan (3-5 years): Sustainability initiatives established during the transformation, strengthening institutional mechanisms, expanding already successful initiatives, strengthening international collaborations, progress in technology transfer and development opportunities for commercialization of scientific achievements, improving administrative staff capacities, enhancing success in competitive calls.
Long-term plan (5-10 years): Transformation into a sustainable, innovative, and competitive institute at the international level; increasing own sources of funding through projects, consulting services, and industrial partners; full institutional recognition of technology transfer; raising research capacities; increasing researchers' impact in international scientific circles; defining a long-term institutional development strategy – adapting institutional structure to future challenges and the needs of the research community.
We are grateful for the "Serbia Accelerating Innovation and Entrepreneurship Project – SAIGE" support.
The main bodies of the Institute are:
The Director manages the operations, finances, and legal affairs of the Institute, represents it, and reports to the Steering Board. The appointment of the Director and the members of the Steering Board are carried out in accordance with the current statute of the Institute and the legal regulations of the Republic of Serbia.
The Director and the Assistant Directors form a collegium, which is crucial for implementing the strategy and coordinating activities among the various organizational units. Their appointments are made taking into account the opinion of the Scientific Council, and their work contributes to the efficient and timely achievement of the Institute’s strategy.
The Scientific Council is composed of researchers from the Institute selected based on their academic titles, with its structure and number of members defined by the relevant legal acts. At its first constitutive session, the elected members appoint a President and his/her Deputy to lead the Council’s work. As an auxiliary body of the Scientific Council, the Scientific Board has been established - comprising researchers with the highest academic titles (Principal Research Fellows) - which provides expert support and advisory functions. The Scientific Board is led by a President, and its structure is also regulated by the Institute’s statute.
The internal organization of IHTM is based on organizational units - Departments. Today the Institute comprises:
6 Departments:
2 Centers of Excellence:
1 Accredited Laboratory:
The larger departments are organized according to the research areas and narrower specialization. Within each department, research groups and laboratories have been established, and researchers are further divided into smaller, informal, and time-variable project teams. The heads of the departments are appointed by the Director and are responsible for implementing research programs according to financing and project contracts.
Shared services provide support for all segments of the Institute and include:
This office provides support to researchers in preparing project proposals, managing budgets, and communication with partners and funders.
This body is responsible for technology transfer and other aspects of research commercialization conducted at the Institute.
Click on the following sections to learn more about the organizational units of the Institute:
The Institute of Chemistry, Technology and Metallurgy (ICTM) is a National Institute of the Republic of Serbia and is a member of the University of Belgrade.
ICTM continues the tradition of the first State Chemical Laboratory established in 1859 by Prince Miloš Obrenović.
Activities of the Institute
ICTM conducts fundamental and applied research in natural and technical-technological sciences. Primarily, the Institute focuses on research in the chemical sciences and related technologies - including chemical technology, material sciences, and microelectronics technologies. In addition, IHTM addresses multidisciplinary topics related to chemistry, technology, and metallurgy by applying its scientific achievements in industry, medicine, environmental protection, and various aspects of everyday life.
The researchers at ICTM make a significant contribution to the development of scientific thought through numerous publications in renowned international journals, monographs, and presentations at prestigious conferences. The Institute also maintains strong and direct cooperation with related faculties at the University of Belgrade - such as the Faculty of Chemistry, the Faculty of Technology and Metallurgy, the Faculty of Electrical Engineering, the Faculty of Physical Chemistry, and others - through joint scientific projects and educational activities.
The mission of the Institute is to create outstanding achievements in the field of chemical sciences and related technologies, aiming to acquire and disseminate knowledge for the benefit of society. This is achieved through fundamental, developmental, and applied research, active participation in higher education, and contributing to the development and global expansion of high technologies.
The vision of IHTM is to be a creator of the future through innovative scientific and technological solutions that enhance society as a whole.
The Institute aspires to become an inspirational regional centre recognized for excellence in science and technology, whose work sets new standards and contributes to social progress.
Values of the Institute
ICTM carries out its scientific activities based on the following core values:
ICTM in the Past
The Institute of Chemistry, Technology, and Metallurgy (ICTM) was founded in 1961 as a result of the joint initiative of three faculties of the University of Belgrade – the Faculty of Natural Sciences and Mathematics, the Faculty of Technology and Metallurgy, and the Faculty of Pharmacy – and fourteen work organizations from across Serbia. ICTM continues the tradition of the State Chemical Laboratory, established in 1859 by Prince Miloš Obrenović and the Chemical Institute of the Serbian Academy of Sciences.
Before evolving into its current form, the Institute underwent several transformations that reflect its long-standing role in the advancement of science and technology in Serbia. These predecessor institutions include:
The Institute of Chemistry, Technology, and Metallurgy (ICTM) was founded in 1961 as a result of the joint initiative of three faculties of the University of Belgrade – the Faculty of Natural Sciences and Mathematics, the Faculty of Technology and Metallurgy, and the Faculty of Pharmacy – and fourteen work organizations from across Serbia. ICTM continues the tradition of the State Chemical Laboratory, established in 1859 by Prince Miloš Obrenović and the Chemical Institute of the Serbian Academy of Sciences.
Before evolving into its current form, the Institute underwent several transformations that reflect its long-standing role in the advancement of science and technology in Serbia. These predecessor institutions include:
State Chemical Laboratory (1859–1926)
Chemical Department of the Central Sanitary Agency (1926–1941)
Research Institute of the Central Directorate of Medical Production (1944–1948)
Chemical Institute of the Serbian Academy of Sciences (1948–1954)
Chemical Institute (1954–1961)
Institute of Chemistry, Technology, and Metallurgy (1961–present)
Chronology of the Institute's Development
Phase of Intensive Growth (1961–1973)
In its early years, ICTM experienced dynamic development. The number of employees increased from 46 in 1961 to 402 by 1973, while the number of researchers grew from 22 to 206. During this period, collaborators from the founding faculties had the same status as ICTM employees, forming a strong and motivated team that laid the groundwork for developing organic chemistry and the chemistry of natural products.
Phase of Crisis (1974–1981)
After a period of growth, significant organizational changes occurred. The termination of the founding agreement with the Faculty of Technology and Metallurgy, accompanied by the implementation of the Law on Associated Labor, led to the independence of certain research units, resulting in a period of restructuring and adaptation.
Phase of Revitalization (1982–1990)
Following the previous challenging period, ICTM successfully consolidated its research units and expanded its scientific staff. The abolition of the Law on Associated Labor allowed for the development of a structure typical of institutes dedicated to high-technology research, leading to the establishment of new directions in scientific and technological exploration. During this period, alongside noteworthy achievements in basic research, ICTM successfully implemented technology transfer to appropriate industrial organizations and its own pilot facilities based on proprietary technological solutions. Unfortunately, these activities were significantly less prominent in the following periods. In addition to remarkable scientific results, numerous scientific projects, innovative products, technological procedures, methods, and semi-industrial and industrial syntheses were realized in various enterprises and factories throughout Serbia.
Phase of Challenges During Wartime Conflicts (1990–2000)
During the 1990s, despite challenging conditions, reduced industrial capacities, and sanctions, ICTM continued its work. The Institute focused on compensating for market deficits and preserving scientific potential, establishing a foundation for post-war recovery.
Phase of Systematic Support for Basic Research (2000–2022)
Entering the new millennium, the state heavily invested in basic research. Although the market for services that ICTM could offer was limited, the Institute achieved significant scientific results through numerous projects, the development of innovative products, technological procedures, and knowledge transfer. As recognition of its importance, ICTM was granted the status of a National Institute in 2018.
Phase of Transformation (since 2022)
Today, ICTM is in a new era – a period of transformation. With a clear vision to become a central pillar of Serbia's new scientific research, innovation, and entrepreneurial ecosystem, the Institute is adapting to modern challenges and technologies, continuing the tradition of excellence in research, innovation, and development.
Phase of Intensive Growth (1961–1973)
In its early years, ICTM experienced dynamic development. The number of employees increased from 46 in 1961 to 402 by 1973, while the number of researchers grew from 22 to 206. During this period, collaborators from the founding faculties had the same status as ICTM employees, forming a strong and motivated team that laid the groundwork for developing organic chemistry and the chemistry of natural products.
Phase of Crisis (1974–1981)
After a period of growth, significant organizational changes occurred. The termination of the founding agreement with the Faculty of Technology and Metallurgy, accompanied by the implementation of the Law on Associated Labor, led to the independence of certain research units, resulting in a period of restructuring and adaptation.
Phase of Revitalization (1982–1990)
Following the previous challenging period, ICTM successfully consolidated its research units and expanded its scientific staff. The abolition of the Law on Associated Labor allowed for the development of a structure typical of institutes dedicated to high-technology research, leading to the establishment of new directions in scientific and technological exploration. During this period, alongside noteworthy achievements in basic research, ICTM successfully implemented technology transfer to appropriate industrial organizations and its own pilot facilities based on proprietary technological solutions. Unfortunately, these activities were significantly less prominent in the following periods. In addition to remarkable scientific results, numerous scientific projects, innovative products, technological procedures, methods, and semi-industrial and industrial syntheses were realized in various enterprises and factories throughout Serbia.
Phase of Challenges During Wartime Conflicts (1990–2000)
During the 1990s, despite challenging conditions, reduced industrial capacities, and sanctions, ICTM continued its work. The Institute focused on compensating for market deficits and preserving scientific potential, establishing a foundation for post-war recovery.
Phase of Systematic Support for Basic Research (2000–2022)
Entering the new millennium, the state heavily invested in basic research. Although the market for services that ICTM could offer was limited, the Institute achieved significant scientific results through numerous projects, the development of innovative products, technological procedures, and knowledge transfer. As recognition of its importance, ICTM was granted the status of a National Institute in 2018.
Phase of Transformation (since 2022)
Today, ICTM is in a new era – a period of transformation. With a clear vision to become a central pillar of Serbia's new scientific research, innovation, and entrepreneurial ecosystem, the Institute is adapting to modern challenges and technologies, continuing the tradition of excellence in research, innovation, and development.
Directors of the Institute
Pre-ICTM
Pavle Ilić (Apothecary) — 1859–1871
Dr. Alojz Helih (Apothecary) — 1872–1873
Dr. Ferdinand Šems (Apothecary) — 1873–1881
Dr. Otomar Felker (Dipl. Chemist) — 1882–1894
Dr. Marko Leko (Dipl. Chemist) — 1894–1920
Dr. Marko Nikolić (Dipl. Chemist) — 1920–1926
Dr. Božidar Petrović (Dipl. Chemist) — 1926–1930
Dušan Kostić (Dipl. Chemist) — 1930–1944
Dr. Momčilo Mokranjac (Dipl. Chemist) — 1948–1952
Dr. Panta Tutundžić (Dipl. Engineer) — 1952–1959
Radomir Bingulac (Dipl. Engineer) — 1959 – June 1961
ICTM Era (1961–Present)
Radomir Bingulac (Dipl. Engineer) — June 1961 – December 1961
Dragoljub Džadžić (Dipl. Chemist) — 1962–1965
Miloš Stanojević (Dipl. Engineer) — 1975–1978
Mr. Željko Grbavčić (Dipl. Engineer) — 1978–1980
Nenad Vujadinović (Dipl. Engineer) — 1980–1984
Dr. Aleksandar Đorđević (Dipl. Engineer) — 1984–1988
Dr. Žarko Jovanović (M.Sc. in Physical Chemistry) — 1988-2002
Dr. Milan Dabović (Dipl. Chemist) — 2002–2010
Dr. Amalija Tripković — 2010-2013
The story of ICTM is not just a chronological account of events – it is a tale of passion, collaboration, and relentless research that has shaped our scientific heritage. From its founding, which laid the first cornerstone of excellent science and innovation, to today's transformation, ICTM remains a symbol of commitment to scientific research and technological advancement.
ICTM is a place where tradition meets the future!
Glossary of Terms on Open Science
Diamond open access means publication in open access by the publisher so that publication fees are not charged to either the authors, their institutions, or the research funders.
Green open access is the process of providing open access through open access repositories (also known as “self-archiving”). The version of the paper deposited is most often the accepted manuscript – that is, the article accepted for publication, including all changes made following peer review. The document becomes publicly available, typically after the embargo period imposed by the publisher has expired.
Gold open access means the direct publication of an article in open access mode by the publisher. To cover publication costs, the publisher charges a fee directly from the authors or, more often, indirectly from the institution employing the author or from the project funders with which the author is engaged. This fee is known by the acronym APC (Author Processing Charge).
Hybrid journals are journals that charge a subscription fee, or fees for article downloads, but allow authors to make their article open access by paying an additional processing fee.
Embargo period is the time period determined by the publisher during which the author is not permitted to post a self-archived copy of the publication as open access. The period is calculated from the moment the original publication is released online.
Published version of the paper (Version of Record, VoR) is the final version of the paper, published in a journal (after copyediting and formatting by the publisher). Publishers usually retain copyright on this version, which is why it is often not allowed to use this version in Green open access.
Peer-reviewed version of the paper (author-accepted manuscript, AAM, Accepted version) is the version of the paper that has been peer-reviewed and accepted for publication by the journal. This version includes all changes made during the peer review process, but does not include copyediting, formatting, or stylistic changes made by the publisher.
Non-peer-reviewed version of the paper (pre-print) is the version of the paper that has not yet undergone formal peer review.
Metadata are the descriptors used to describe, track, use, and manage the deposited record.
Persistent identifiers (PID) are long-lasting references for digital resources (e.g., ORCID, DOI, handle). An identifier is a marker that provides a unique name for an entity—a person, a place, or a thing.
Repository is a system of electronic services that enables the archiving, permanent storage, public presentation, and dissemination of various types of scientific outputs.
Data Management Plan is a formal document that specifies how research data are handled during and after a research project. This document identifies the key actions required to ensure that the research data are of high quality and compliant with FAIR principles.
FAIR principles (Findable, Accessible, Interoperable, Re-usable) are the guiding principles of discoverability, accessibility, interoperability, and reusability.
Paths for Open Access Publishing: There are several options for publishing in open access. The chosen path depends on various factors and is determined on a case-by-case basis. Based on the chosen path for open access publishing, the following order of priority is recommended:
Open Science
Open Science represents the principle of free access to the results of scientific work, data, methodologies, and other content, to improve transparency, reproducibility, and global collaboration. At ICTM, Open Science is a core part of our strategy for sharing knowledge, fostering innovation, and applying cutting-edge technological solutions.
Our Mission in Open Science
Our goal is to enable free and transparent access to scientific publications, research data, and project results. We achieve this through:
Ensuring broad access to publications and data through open access;
Improving the reproducibility of research;
Actively networking with the global scientific community;
Encouraging collaboration between researchers, industry, and the public;
Supporting innovation by applying research findings to benefit society.
Institutional Repository (CeR)
The Central Repository of ICTM (CeR) is our institutional repository and is available at: https://cer.ihtm.bg.ac.rs.
CeR is a key component of Open Science at ICTM, enabling the permanent storage and public presentation of scientific publications, research data, and other outputs generated at ICTM. It adheres to international FAIR principles (Findable, Accessible, Interoperable, Reusable).
Details about deposition rules, technical documentation, and instructions for using CeR can be found in the User Manual and in our Open Science Policy.
Implementation of Open Science
ICTM uses several key tools and approaches to ensure the application of Open Science principles:
Institutional Repository (CeR):
A digital library where publications and research data are deposited in accordance with FAIR principles.
Publishing in Open Access Journals:
ICTM encourages researchers to consider options related to open access when selecting journals, giving preference to open access journals that do not charge publication fees (so-called “platinum” or “diamond” open access). Additionally, ICTM supports green open access, which involves archiving published scientific papers in digital repositories while respecting intellectual property rights. Researchers are encouraged to deposit their works in the institutional repository (CeR) or other suitable platforms.
Data Management Plans:
We recommend researchers develop and utilize Data Management Plans (DMPs) for all research projects. These plans enable clear definitions of the processes for collecting, processing, storing, and sharing research data during and after projects. By using free tools such as Argos, DMPOnline, and DMPTool, researchers can ensure a long-term strategy for proper data management in line with FAIR principles. A well-designed plan facilitates efficient data management and reuse.
Policy and Standards
Our Open Science policy is aligned with both national and international standards. All rules and guidelines are available on the Documents page.
Our Engagement and Initiatives
Representative at CoNOSC:
Our Institute has a representative in the Council for National Open Science Coordination (CoNOSC), a network of national Open Science coordinators in the UN-European region.
Leader in FAIR-IMPACT Support Action Project:
IHTM was a leading institution in the project: "FAIR-IMPACT Support Action: Recommendations for Trustworthy and FAIR-Enabling Data Repositories" (2024). This project was funded through a Cascading grant—Route 2 support under the FAIR-IMPACT project, which was part of the Horizon Europe program (Grant Agreement No. 101057344).
Leader in the Establishing Serbian Reproducibility Network Initiative:
IHTM leads the initiative to establish the Serbian Reproducibility Network, which received funding through the “TIER2 Award for Establishing a Reproducibility Network.” TIER2 is funded by the European Union’s Horizon Europe program (Grant Agreement No. 101094817).
Open Science Glossary
For more information about terms and concepts related to Open Science, please visit our Glossary of Terms page.
ICTM is committed to the principles of Open Science - enhancing transparency, enabling long-term access to data, and fostering global collaboration. Our work in Open Science contributes to greater reproducibility, facilitates innovation, and promotes social progress.
Универзитет у Београду - Институт за хемију, технологију и металургију – Институт од националног значаја за Републику Србију (ИХТМ), позива истраживаче да се пријаве на Интерни конкурс за младе истраживаче под називом „Seed Research Grant 2025.“
Потребна средства за финансирање интерног позива обезбеђена су из буџета ИХТМ. Како би се осигурало непристрасно и транспарентно вођење позива, Јединица за управљање пројектом SAIGE ће надгледати све процесе и процедуре везане за пријаву, праћење и реализацију Пројеката.
Позив је отворен до 15.05.2025. до 15h.
У циљу што бољег информисања у вези са овим позивом, Канцеларија за пројекте и међународну сарадњу ИХТМ ће организовати консултације (отворена врата) у току трајања позива. Све информације истраживачи могу добити и слањем упита на адресу Канцеларије: icpo@ihtm.bg.ac.rs
1. Циљеви интерних пројеката „Seed Research Grant 2025:“
Основни циљеви позива за финансирање пројеката у оквиру „Seed Research Grant 2025” Програма су (1) да се подстакну и подрже истраживачке активности у ИХТМ-у; (2) да се подстакне интересовање и развија искуство међу младим, мање искусним истраживачима у ИХТМ-у; и (3) да се помогне у изградњи низа робусних истраживачких пројеката са потенцијалом за пружање значајне додате вредности ИХТМ-у. Овај Програм тежи да подржи истраживачке иницијативе које су блиско усклађене са областима истраживања ИХТМ-а.
Предлагач пројекта ће поднети кратак предлог пројекта (користећи одговарајуће обрасце, који су саставни део овог Позива) у којем су наведени планови да се ангажује у специфичним истраживачким активностима, укључујући ангажовање у одређеним истраживачким тренинзима (нпр. обука за управљање пројектима, за писање предлога пројеката, итд.). Ментор се може доделити одабраном пројекту како би пружио све потребне смернице и надзор над истраживачким активностима.
2. Право учешћа
Право учешћа у позиву имају искључиво истраживачи који
На конкурс се могу пријавити истраживачи појединачно или истраживачки тимови, само из ИХТМ-a. Сви чланови истраживачког тима морају да испуне наведене критеријуме.
Предлагач и сви чланови тима могу учествовати само на једном предлогу пројекта у оквиру актуелних интерних позива.
Уколико се пројекту додели ментор, ментор мора бити запослен у ИХТМ-у, у научном звању виши научни сарадник или научни саветник.
3. Трајање пројекта и буџет:
4. Дозвољени трошкови:
Све набавке и процедуре морају да прате правила и процедуре прописане законима и подзаконским актима Републике Србије.
5. Недозвољени трошкови су:
6. Критеријуми за евалуацију су следећи:
Приликом оцењивања предлога пројеката, евалуатори ће оцењивати, узимајући у обзир циљеве и горе наведене критеријуме Позива:
Услов да се предлог пројекта разматра за финансирање је да постигне најмање 70% поена просечне оцене два евалуатора за сваку категорију евалуације.
7. Процедура пријаве и евалуације пројеката:
Пријава пројекта садржи:
8. Подношење приговора
Подносиоци Предлога у оквиру овог интерног позива имају право да поднесу на чињеницама заснован приговор на резултат Конкурса. Приговор доставља подносилац предлога Пројекта писаним путем у електронској форми Председнику Научног одбора ИХТМ на адресу електронске поште dejan.opsenica@ihtm.bg.ac.rs, у року од три радна дана од дана пријема обавештења о резултатима Конкурса. Научни одбор ИХТМ доставља званичан одговор на приговор у року од пет радних дана од дана пријема благовременог приговора.
9. Праћење реализације пројеката
Комисија која ради евалуацију поднетих пријава за пројекте ће вршити праћење реализације током трајања пројеката.
По завршетку пројекта потребно је да истраживачи направе завршни извештај о активностима и резултатима пројекта, о будућим плановима и финални финансијски извештај који достављају Канцеларији за пројекте и међународну сарадњу ИХТМ. Извештај би требало да буде достављен у року од 10 радних дана након датума завршетка пројекта. Резултати, активности и планови ће бити приказани на семинару који ће бити отворен за јавност.
Приликом дисеминације пројеката (радови, постери, презентације и сл.) потребно је користити следећу формулацију у захвалници: This research was funded by the University of Belgrade – Institute of Chemistry, Technology and Metallurgy, under the Seed Research 2025 Grant Program for young scientists (“Project Title - Acronym”).
Уколико резултати пројекта имају потенцијал за заштиту интелектуалне својине, истраживачи треба да контактирају Тело за трансфер технологије ИХТМ.
10. Додатне информације
Све додатне информације се могу добити упитом на адресу icpo@ihtm.bg.ac.rs, као и од руководиоца центара, чланова Трансформационог тима или од руководства ИХТМ.
11. Прилози
Прилози уз овај позив:
Позив за интерни конкурс за младе истраживаче под називом „Seed Research Grant 2025“ објављен je на интернет страници ИХТМ, 15.04.2025.
Универзитет у Београду - Институт за хемију, технологију и металургију – Институт од националног значаја за Републику Србију (ИХТМ), позива истраживаче да се пријаве на интерни конкурс за иновативне пројекте под називом „Доказ концепта.“
Потребна средства за финансирање интерног позива обезбеђена су из буџета ИХТМ. Како би се осигурало непристрасно и транспарентно вођење позива, Јединица за управљање пројектом SAIGE ће надгледати све процесе и процедуре везане за пријаву, праћење и реализацију Пројеката.
Право учешћа у позиву имају искључиво тимови са Института за хемију, технологију и металургију.[1]
Позив је отворен до 15.05.2025. до 15h.
У циљу што бољег информисања у вези са овим позивом, Тело за трансфер технологија ИХТМ ће организовати отворена врата у току трајања позива. Све информације истраживачи могу добити и слањем упита на адресу transfer.tehnologija@ihtm.bg.ac.rs.
Циљеви интерних пројеката „Доказ концепта 2025:“
Интерни пројекти „Доказ концепта 2025“ имају за циљ да се демонстрира изводљивост иновације. Пројекат укључује тестирање одређених претпоставки или реализацију прототипа у циљу потврде да је предложену идеју могуће реализовати, да је она одржива и применљива у пракси. Циљ доказа концепта треба да буде да се покаже да је нека интелектуална својина/технологија/производ/услуга погодна за решавање неког конкретног проблема и да има комерцијални потенцијал. „Доказ концепта“ је намењен иновацијама у раној фази развоја са ниским нивоом технолошке спремности, али са потенцијално добром позицијом када су у питању заштита интелектуалне својине и потенцијал комерцијализације. Пројекат може да укључује процену тржишта, истраживање потребе за иновацијом, израду прототипа али није намењен одређивању оптималног производног процеса. Битно је да почетни ниво технолошке спремности (НТС – енгл.. Technology readiness level - TRL) буде минимум 2, а да крајњи НТС буде минимум 3. Припрема развојног плана који укључује и буџет, је предуслов за добијање финансијске подршке за реализацију овог пројекта. Циљани резултат пројекта је доказана интелектуална својина/технологија/производ/услуга спремна за даљи развој и следећу фазу финансирања, или евентуално лиценцирање.
Трајање пројекта и буџет:
Дозвољени трошкови:
Све набавке и процедуре морају да прате правила и процедуре прописане законима и подзаконским актима Републике Србије.
Недозвољени трошкови:
Критеријуми за евалуацију:
Приликом оцењивања предлога пројеката, евалуатори ће оцењивати, узимајући у обзир циљеве и горе наведене критеријуме Позива:
Услов да се предлог пројекта разматра за финансирање је да постигне најмање 70% поена просечне оцене два евалуатора за сваку категорију евалуације.
Процедура пријаве и евалуације пројеката:
Истраживач, руководилац предлога Пројекта, доставља пријаву Пројекта Телу за трансфер технологија ИХТМ у електронској форми на адресу: transfer.tehnologija@ihtm.bg.ac.rs
Пријава пројекта садржи:
Чланови Тела за трансфер технологија ИХТМ, као и чланови Комисије немају право учешћа на позиву и не могу бити чланови пројектних тимова.
Подношење приговора
Подносиоци Предлога у оквиру овог интерног позива имају право да поднесу на чињеницама заснован приговор на резултат Конкурса. Приговор доставља подносилац предлога Пројекта писаним путем у електронској форми Председнику Научног одбора ИХТМ на адресу електронске поште dejan.opsenica@ihtm.bg.ac.rs у року од три радна дана од дана пријема обавештења о резултатима Конкурса. Научни одбор ИХТМ доставља званичан одговор на приговор у року од пет радних дана од дана пријема благовременог приговора.
Праћење реализације пројеката
Праћење реализације интерних пројеката „Доказ концепта 2025“ је у надлежности Тела за трансфер технологија ИХТМ. После половине периода који је планиран за активности на пројекту истраживачи треба да доставе извештај о напретку пројекта. На крају пројекта потребно је да истраживачи направе финални извештај о резултатима пројекта и финални финансијски извештај који достављају Телу за трансфер технологија ИХТМ. Тело за трансфер технологија ИХТМ издаје потврду да су извештаји прихваћени, односно уколико треба кориговати извештаје, упућује захтев за корекцију.
Поверљивост информација
Све информације које се односе на интелектуалну својину, и документацију везану за пријаву Пројекта су поверљиве и не смеју бити објављене или јавно откривене без претходног писаног одобрења ИХТМ-а. Поред тога, сви разговори везани за интелектуалну својину, и пројекат „Доказ концепта 2025“ су поверљиви. Све особе укључене у евалуацију и управљање интерним пројектима „Доказ концепта 2025“ биће у обавези да потпишу Изјаву о поверљивости.
Додатне информације
Све додатне информације се могу добити упитом на адресу transfer.tehnologija@ihtm.bg.ac.rs, као и од чланова Тела за трансфер технологије ИХТМ, руководиоца Центара, чланова Трансформационог тима ИХТМ или од руководства ИХТМ.
Прилози
Позив за овај интерни конкурс за иновативне пројекте под називом „Доказ концепта“ објављен je на интернет страници ИХТМ, 15.04.2025.
[1] Руководилац и већина чланова тима морају да буду истраживачи из ИХТМ-а; допринос ИХТМ-а проналаску мора бити већински.
Naziv projekta: Napredni katalizatori u niskotemperaturskim gorivnnim spregovima: Od model sistema do održivih katalizatora
Akronim projekta: AdCatFC
Vrsta projekta (finansijer/program): Fond za Nauku Republike Srbije, Program Ideje
Br. projekta: 7739802
Trajanje projekta: 24.01.2022. – 23.01.2025.
Internet prezentacija projekta: www.adcatfc.rs
Naučne ustanove realizatori istraživanja:
Rukovodilac projekta: Sanja Stevanović, viši naučni sardnik IHTM
Učesnici projekta (istraživači):
Dušan Tripković, naučni savetnik IHTM
Maja Obradović, naučni savetnik IHTM
Nebojša Nikolić, naučni savetnik IHTM
Dragana Milošević, Naučni saradnik IHTM
Ovaj projekat ima za cilj dizajn i sintezu multifunkcionalnih materijala sa posebnim fokusom na poboljšanje performansi, veka trajanja i cene katalizatora za oksidaciju metanola, etanola i mravlje kiseline, kao i reakciju redukcije kiseonika i njegovu primenu u elektrohemijskim sistemima za konvreziju energije. Istraživanje se sprovoditi kroz dva aspekta: prvi se bavi tankim filmovima katalitičkih materijala kao model sistema za realne katalizatore, dok je drugi fokusiran na sintezu nanokatalizatora na bazi ugljeničnih materijala razvijene površine.
Eksperimentalni rad je usmeren na:
Analizom faktora koji utiču na stabilnost i degradaciju katalizatora, odrediće se optimalni uslovi sinteze za stvaranje stabilnijih katalizatora od komercijalnih. Razumevanje složenosti elektrohemijskih interfejsa sve do atomskih nivoa će uspostaviti put ka značajnim novim tehnologijama proizvodnje energije i omogućiti nove strategije za zaštitu životne sredine.
Naziv projekta: MEMS multisenzorski instrument za merenje aerodinamičkog pritiska
Akronim projekta: MEMSAERO
Vrsta projekta (finansijer/program): Fond za nauku Republike Srbije, Program IDEJE
Br. projekta: 7754287
Trajanje projekta: 3 godine
Internet prezentacija projekta: https://ihtm.bg.ac.rs/sr/7754287-memsaero
Naučne ustanove realizatori istraživanja:
Rukovodilac projekta: Miloš Frantlović
Učesnici projekta (istraživači): Milče Smiljanić, Ivana Jokić, Dragan Tanasković, Predrag Poljak, Miloš Vorkapić, Dušan Nešić, Stevan Andrić, Katarina Cvetanović, Miloš Stanković, Srđan Stanković
Višekanalni instrumenti za merenje aerodinamičkog pritiska koriste se za ispitivanje aerodinamičkih svojstava raznih pokretnih i nepokretnih objekata, kao što su letelice, drumska i šinska vozila, vetroturbine, takođe i mostovi, zgrade i druge arhitektonske celine. Ti specijalizovani uređaji moraju da zadovolje visoke zahteve u pogledu mernih performansi i broja mernih kanala, a da istovremeno budu malih dimenzija, zbog potrebe smeštanja unutar skučenih prostora. Ovi zahtevi postavljaju značajne izazove za dalji razvoj instrumenata te vrste. Glavni cilј istraživanja u okviru ovog projekta je da se inovativnim pristupom odgovori na te izazove. Razvojem i izradom jedinstvenog MEMS multisenzorskog čipa omogućen je novi nivo minijaturizacije. Nova hardverska arhitektura omogućuje sinhrono merenje pritiska na svim kanalima, što je značajno za istraživanje pojedinih aerodinamičkih pojava. Primena napredne digitalne obrade signala omogućuje postizanje visokih mernih performansi instrumenta. Pored naučno-tehnoloških rezultata u oblastima MEMS senzora, elektronike i obrade signala, istraživanja u okviru projekta vode ka praktičnom cilju – novom instrumentu visokih performansi za koji postoji interesovanje na tržištu. Takođe važan cilj je sticanje novih znanja i sposobnosti u ustanovama koje učestvuju u projektu.
Naziv projekta: Fizičkohemijski aspekti ritmičnosti neuroendokrinih sistema: Dinamička i kinetička istraživanja reakcionih mreža i glavnih jedinjenja koja leže u njihovoj osnovi
Akronim projekta: NES
Vrsta projekta (finansijer/program): Fond za nauku Republike Srbije / Program Ideje
Br. projekta: 7743504
Trajanje projekta: 36 meseci (3 godine) 31.01.2022-30.01.2025
Internet prezentacija projekta: https://www.nes.edu.rs/sr/
Naučne ustanove realizatori istraživanja:
Rukovodilac projekta:
dr Željko Čupić, naučni savetnik (IHTM)
Učesnici projekta (istraživači):
dr Ljiljana Kolar – Anić, profesor emeritus (FFH) 31.01.2022-17.06.2023 Preminula 17.06.2023
dr Nedeljko Manojlović, redovni profesor, (UKGFMS)
dr Vladana Vukojević, vanredni profesor, (KI), Učesnik iz dijaspore – Švedska
dr Ana Ivanović-Šašić, naučni savetnik (IHTM)
dr Miroslav Sovrlić, docent (UKGFMS)
dr Stevan Maćešić, viši naučni saradnik (FFH)
dr Jelena Maksimović, viši naučni saradnik (FFH)
dr Jovica Tomović, docent (UKGFMS)
Aleksandar Kočović, asistent (UKGFMS)
Aleksandra Stojiljković, istraživač saradnik (IOFH) (do 29.02.2024)
dr Slobodan Anić, vanredni profesor i naučni savetnik u penziji (ФФХ) – učesnik projekta od 01.07.2023.
Željka Nikolić, istraživač saradnik (IOFH) (od 01.03.2024)
Osnovni koncept predloženog istraživanja je korišćenje nelinearne povratne sprege inherentne neuroendokrinim sistemima i korišćenje njihove osetljivosti na spoljašnje perturbacije, sa ciljem da se razvije novi sistem kontrole dinamičkih stanja organizma u celini. Povratne veze unutar neuroendokrinih sistema se često javljaju kao biološka ritmičnost različitih perioda, stvarajući tako kontrolne podsisteme sa fleksibilnom dinamikom prepoznatom kao HPA osa, HPT osa, itd. Naše prethodno istraživanje rezultiralo je sa nekoliko varijanti modela HPA ose. Korišćeni model reakcije objasnio je jaku osetljivost različitih stresnih odgovora na male promene u trenutku primene leka. Dakle, naše otkriće je otvorilo vrata za kreiranje sasvim nove strategije primene lekova u lečenju različitih bolesti. Kao rezultat visoke osetljivosti nelinearne povratne sprege unutar neuroendokrinog sistema, doza primenjenih lekova može biti značajno smanjena uz očuvanu efikasnost. Da bismo postigli napredak u ovom pravcu, mi dalje razvijamo stehiometrijski mrežni model HPA ose sa posebnim ciljem da razdvojimo nelinearne korake povratne sprege u realističnije povratne petlje. Štaviše, razvili smo i potpuno novi model HPT ose. Konačno, reaktivnost kao i uticaj na dinamička stanja glavnih komponenti iz ovih neuroendokrinih sistema se eksperimentalno ispituje u oscilatornim reakcijama realizovanim u zatvorenim i otvorenim reaktorima. Pomenute komponente su ekstrahovane iz prirodnih izvora i okarakterisane fizičko-hemijskim metodama.
Naziv projekta: Dezinfekciono sredstvo inkapsulirano u polimeru.
Potencijal za dezinfekciju širokog spektra mikroba i nekih patogenih vrsta koronavirusa
Akronim projekta: /
Vrsta projekta (finansijer/program): Fond za inovacionu delatnost Republike Srbije / Program trasfera tehnologije
Br. projekta: TT 1157
Trajanje projekta: 12 meseci
Internet prezentacija projekta: https://dezinfekcionosredstvo.in.rs
Naučne ustanove realizatori istraživanja:
Rukovodilac projekta: dr Ivana Đorđević
Učesnici projekta (istraživači): dr Aleksandra Nastasović, dr Goran Janjić, dr Bojana Marković, MSc Tamara Tadić
Razvoj i komercijalizacija novog dezinfekcionog sredstva jedinstvenih performansi koje omogućavaju produženo delovanje, proširenu antimikrobnu aktivnost i višenamensku komercijalnu primenu.
Naziv projekta: Biodegradabilni geotekstilni kompoziti na bazi konoplje i bentonita
Akronim projekta:
Vrsta projekta (finansijer/program): Program transfer tehnologije (Fond za inovacionu delatnost)
Br. projekta: TT 1159
Trajanje projekta: 01.03.2024-28.02.2025.
Internet prezentacija projekta: -
Naučne ustanove realizatori istraživanja:
Rukovodilac projekta: Jasmina Dostanić, viši naučni saradnik
Učesnici projekta (istraživači): Aleksandra Milutinović-Nikolić (penzioner), Slavenka Lukić (penzioner), Predrag Banković (naučni savetnik), Nataša Jović-Jovičić (naučni savetnik), Marija Ajduković (viši naučni saradnik).
Projekat se zasniva na ekološkom pristupu pripreme geotekstila, upotrebom netkanom materijala (NV) na bazi konoplje, bentonita (glina bogata mineralima iz grupe smektita) i biorazgradivog adheziva. Proces pripreme NV na bazi konoplje uključuje dobijanje finih vlakana, formiranje osnovnog sloja i proizvodnju kompaktnog NV koristeći biorazgradivi lepak. Projekat analizira mogućnost korišćenja materijala iz obnovljivih izvora poput konoplje, koja su pogodna za kratkoročne primene, gde je biorazgradivost korisna karakteristika. Formiranje kompozita se sastoji od: (i) pripreme suspenzije bentonita u biorazgradivom lepku; (ii) homogeno nanošenje suspenzije na površinu NV; (iii) sušenje (iv) ponavljanje koraka (i) i (ii). Ciljno tržište uključuje primenu geotekstila u sektorima koji daju prioritet zaštiti životne sredine i očuvanju zdravlja, kao što su kontrola erozije, privremeni građevinski radovi na zemljištu, kratkoročna filtracija ili drenaža i agro-malčenje. Sorpciona svojstva dobijenih kompozita testirana su za uklanjanje neorganskih i organskih zagađivača.
Naziv projekta: Razvoj bioaktivnih molekula za tretman neurodegenerativnih bolesti
Akronim projekta: BioMol4ND
Vrsta projekta (finansijer/program): Hrtvatska zaklada za znanost
Br. projekta:
Trajanje projekta: 2021 – 2024 (4 godine)
Internet prezentacija projekta: https://www.imi.hr/hr/projekt/razvoj-bioaktivnih-molekula-za-tretman-neurodegenerativnih-bolesti-biomol4nd-2
Naučne ustanove realizatori istraživanja:
Rukovodilac projekta: dr Anita Bosak, naučni saradnik
Učesnici projekta (istraživači):
Primarni cilj projekta je razvoj molekula sa potencijalom da ublaže simptome i uspore napredovanje neurodegenerativnih bolesti (NB) koje prvenstveno utiču na neurone u ljudskom mozgu što uzrokuje probleme sa mentalnim funkcionisanjem. Projekat ima za cilj da racionalno dizajnira inhibitore holinesteraze (ChE) koji deluju na poboljšanje nivoa acetil holina u mozgu i na Aβ-agregaciju i da ih koristi kao polazne tačke za dizajn višeciljno usmerenog liganda (MTDL) dodavanjem dodatne farmakofore, u jednom molekulu sposobnom da deluje na druga obeležja demencije Alchajmerovog tipa. Jedinjenja će biti biološki istražena (inhibicija BACE1 i Aβ-agregacije, pro-oksidantni/antioksidativni kapacitet, citotoksičnost, itd.) da bi se utvrdila njihova sposobnost kao mogućih lekovi za lečenje NB. Razvoj ovih dizajniranih jedinjenja imaće dva glavna cilja: razvoj aktivnih CNS i razvoj periferno aktivnih jedinjenja, u zavisnosti od njihove sposobnosti da prođu krvno-moždanu barijeru.
Naziv projekta: Podizanje kapaciteta Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju u biomonitoringu voda
Akronim projekta: BIOLAWEB
Vrsta projekta (finansijer/program): EU/ Horizon Europe research and innovation programme, HORIZON-WIDERA-2021-ACCESS-03 – Twinning
Br. projekta: 101079234
Trajanje projekta: 36 meseci
Internet prezentacija projekta: https://biolaweb.com
Naučne ustanove realizatori istraživanja:
Rukovodilac projekta: Miloš Ćirić
Učesnici projekta (istraživači): Aleksandra Marković, Danijela Vidaković, Biljana Dojčinović, Srđan Miletić, Jelena Avdalović, Vladimir Petrović, Željka Milovanović, Kristina Petrović, Katarina Milanović (diplomirani ekonomista) i Dragana Zlatović (master menadžer u javnom sektoru)
Istraživači IHTM-a, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, su do sada dali značajan doprinos istraživanju i zaštiti biodiverziteta u jezerima i rekama Srbije i Jugoistočne Evrope. Poslednih deset godina se u Evropskoj Uniji i svetu dogodio veliki iskorak u oblasti praćenja ekološkog statusa vodenih ekosistema usled primene modernih DNK metoda. Osnovni ciljevi BIOLAWEB projekta su: (1) usavršavanje naučnika IHTM-a u ovoj oblasti uz pomoć kolega iz uglednih naučnih instituta iz dve partnerske zemlje (Franscuske i Norveške), (2) zajednički razvoj novih metoda koje bi se primenjivale u Evropi i (3) podizanje kapaciteta osoblja IHTM-a u upravljanju projektima. Projekat obuhvata 6 radnih paketa u okviru kojih su predviđeni stručni boravci srpskih istraživača i administrativnih radnika u partnerskim institutima, ekspertske posete naučnika i menadžera, zajednička laboratorijska i terenska istraživanja, kursevi i letnja škola za studente i istraživače u oblasti prirodnih nauka (biologije, ekologije, hemije životne sredine itd.).
Naziv projekta: Razvoj MIP@MOF funkcionalizovanog elektrohemijskog senzora za kontrolu bezbednosti hrane
Akronim projekta: MiMoSenSa
Vrsta projekta (finansijer/program): Fond za nauku Republike Srbije / program PROMIS 2023 (prirodne nauke)
Br. projekta: 11077
Trajanje projekta: 03.01.2024 – 31.12.2025.
Internet prezentacija projekta: /
Naučne ustanove realizatori istraživanja:
Rukovodilac projekta: dr Vesna Stanković (IHTM)
Učesnici projekta (istraživači): dr Filip Vlahović (IHTM), dr Nataša Terzić Jovanović (IHTM), dr Miloš Ognjanović (VINS), dr Slađana Đurđić (UBHF), Pavle Stojković (UBHF)
Zagađivači hrane kao što su pesticidi, zagađivači životne sredine, veterinarski lekovi, prirodni toksini i patogeni predstavljaju značajan rizik za ljudsko zdravlje – čak i kada su prisutni u hrani u malim količinama. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 600.000 ljudi oboli svake godine zbog konzumiranja kontaminirane hrane, od čega 420.000 slučajeva završi smrću. Problem bezbednosti hrane je veoma izražen u zemljama u razvoju, poput Srbije, gde propisi o bezbednosti hrane tek treba da budu usklađeni sa praksom. Predloženi projekat ima za cilj razvoj prenosivih, ekonomičnih i lakih za upotrebu elektrohemijskih senzora za detekciju nekih od široko rasprostranjenih hemijskih zagađivača hrane (pesticidi, veterinarski lekovi, mikotoksini) kako bi se procenila bezbednost hrane koja stiže do potrošača. Projekat MiMoSenSa donosi inovativni elektrohemijski pristup kontroli bezbednosti hrane, koristeći pažljivo dizajnirane senzore, dobijene integracijom MIP (eng. molecularly imprinted polymers) i MOF (eng. metal organic framework) materijala. Korišćenjem odlične sposobnosti prepoznavanja MIP materijala sa multifunkcionalnim MOF osobinama, biće moguće dobiti senzore sa poboljšanim analitičkim karakteristikama u smislu visoke selektivnosti i odlične osetljivosti. Zahvaljujući konstrukciji samog senzora, biće omogućeno njegovo korišćenje u pravim uzorcima hrane, u komplikovanim matricama, za određivanje kontaminanata od interesa (glifosat, aflatoksin B1, sulfametoksazol).